Usled nepropisnog prskanja zasada na otvorenom, trojici pčelara u Korminjanu nadomak Raniluga pre nekoliko meseci uginulo je blizu 60 društava pčela. Pčelari apeluju na nadležne institucije da zaustave nepropisno korišćenje hemikalija i napominju da pčela odmah ugine ukoliko preleti preko njive tretirane preparatima za uništavanje korova.
Viti Iliću iz Korminjana kod Raniluga koji se tri decenije bavi pčelarstvom zbog otrova od prskanja stradalo je 13 društava pčela, a oko 20 je zatrovano.
“Ja sam imao oko 43 sanduka pčela, od toga mi je oko 13 društava otrovano i naneta mi je velika šteta. Ostala dvadeset društava su delimično otrovana tako da ove godine ne mogu očekivati nikakav doprinos od ovih pčela, jer su one desetkovane. Pokušavam veštačkim izrojavanjem da dostignem određenu cifru i umnožim ih“, kaže za RTV Puls pčelar Vita Ilić.
Na pitanje zašto je došlo do uginuća odgovara:
“Bilo je tog dana masovno prskanje polja, tada je u polju bilo najmanje 30 traktora koji su prskali različitim pesticidima, što je dovelo do masovnog trovanja pčela”, kaže Ilić.
Ilić nije jedini na ovoj teritoriji koji je pretrpeo gubitak zbog hemikalija u vazduhu. Njegov prijatelj Nebojša Stanojković, raseljeno lice iz Koretina imao je mnogo veću štetu. Od nesavesnog prskanja otrovima za suzbijanje korova njemu je pre nekoliko meseci uginulo oko 32 društava.
“Trenutno od živih pčela imam 55 društava, a imao sam 87, uginule su mi zbog nemarnosti građana, seljana”, kaže pčelar Nebojša Stanojković.
Stradale su i pčele nijihovog suseda Ivana Ristića. On je izgubio oko 15 društava. Šteta je ogromna, tako da ove godine neće biti meda. Pčelari kažu da im je bitno da samo oporave svoje pčelinjake. Nadaju se da će u bućem periodu ostvariti komunikaciju sa Savezom pčelarskih organizacija Srbije, pa da im oni pomognu bar oko nabavke paketnih rojeva. Pomoć kosvskih i srpskih institucija nisu imali.
“Iz tog razloga smo se obratili i u opštini koja radi po srpskom i kosovskom sistemu, međutim nismo naišli na razumevanje ni jednih ni drugih, niko nije hteo da izađe na teren, da vidi šta je i kako je, bar da nas moralno podrži”, ističe Ilić.
“Snalazimo se. Uložio sam sve što sam imao, a dalje videćemo kako će biti. Budućnost je neizvesna sa mojim pčelarastvom, svake godine imamo neke gubitke”, rekao je Stanojković.
Unutar jedne košnice ima oko 70.000 pčela, funkcionišu kao uređen sistem i svaka pčela zna svoj posao, pa tako imamo pčele izviđače koje obaveštavaju radilicu o tome gde ima hrane, zatim radilice donose hranu, na ulazu svake košnice je pčela stražar koja ima ulogu da sve proveri. Postoje i pčele spremačice koje skladište hranu. Matica je pčela koju hrane matičnim mlečom i dobro poznati trut za oplodnju. Pčele su vrlo bitne za životnu okolinu, a njihov ujed za one koji nisu alergični je lekovit.
Izvor: RTV Puls
