Nepoštovanja imovinskih prava Srpske pravoslavne crkve, diskriminacija vernih muslimana pri zapošljavanju i oslobađanje optužbi imama osumnjičenih za raspirivanje verske i etničke mržnje neke su od tema koje su se našle u izveštaju Stejt Departmenta o slobodi veroispovesti na Kosovu za 2018. godinu.
Hrišćanska zajednica
Kosovski Zakon o verskim slobodama prepoznaje tri hrišćanske zajednice na Kosovu, pravoslavnu, katoličku i protestantsku.
U ovogodišnjem izveštaju američkog Stejt Departmenta o verskim slobodama, manastir Visoki Dečani i generalno položaj SPC opisuju se kroz konkretne primere kršenja zakona, ali i onemogućavanje sprovođenja verskih obreda.
U izveštaju se navodi nepoštovanje odluke kosovskog Ustavnog suda o potvrđivanju vlasništva manastira Dečani nad 24 ha zemljišta u istoimenoj opštini uz navode da vlada Kosova nije preispitala odgovornost gradonačelnika Dečani, Baškima Ramosaja, zbog nesprovođenja ove odluke.
Isto tako, u izveštaju se našla i odluka opštine Dečani da uprkos striktnim zabranama o gradnji u Zakonu o specijalnim zaštićenim zonama, ipak nastavi izgradnju puta u zaštićenoj zoni oko srednjovekovnog manastira pod zaštitom UNESCO-a, Visokih Dečana. Pojašnjeno je da je pravno tumačenje Zakona o specijalnim zaštićenim zonama prema kom izgradnja ovog puta nije legalna dala i EU i OEBS, ali da se ovom tumačenju suprotstavlja Kancelarija kosovskog premijera.
Još jedan problem vlasništva SPC ogleda se i u odbijanju centralnih vlasti da SPC izda dozvolu za rekonstrukciju crkve Sv. Nikole u manastiru Svetih Arhangela u Prizrenu. Obrazloženje kosovskog Ministarstva kulture za ovakvu odluku je da SPC nije navedena kao pravni vlasnik ovog objekta u zvaničnim dokumentima Vlade Kosova. Crkva Sv. Nikole u Prizrenu, oštećena je tokom martovskog pogroma 2004.
Specijalne zaštićene zone, tiču se i teme bezbednosti, kako Stejt Department navodi, objekti u zakonom označenim SZZ su pod 24-časovnom zaštitom policije, dok verski objekti SPC van ovih zona koji ne uživaju policijsku zaštitu, neretko postaju mete pljački i vandalizma.
Izveštaj beleži i nekoliko konkretnih bezbednosnih incidenata i to napad kamenicama na pravoslavne vernike u selu Petrič u regionu Peći koji se desio 28. maja; zatim, napad na pravoslavnog sveštenika i njegovu porodicu u Istoku 30. maja prošle godine; napad kamenicama na pravoslavne hodočasnike u Istoku 21. oktobra; protest grupe Albanaca u Peći 6. januara ove godina koji je održan uprkos činjenici da su Srbi iz Đakovice otkazali posetu lokalnoj crkvi, a tokom kog su 4 vremešne monahinje bile zarobljene u manastiru u kom zbog blokade nije služena Sveta Liturgija.
U većini ovih slučajeva, privedeni su osumnjičeni ali optužnice nisu podignute ni protiv jedne osobe i to usled nedostatka dokaza.
Za razliku od Srpske pravoslavne crkve koja ima brojne probleme pri dokazivanju vlasništva, Katoličkoj crkvi je potvrđeno vlasništvo nad zemljom u okolini katedrale Majke Tereze koju je potraživala opština Priština. Osnovni sud u Prištini, a potom i Apelacioni sud, potvrdili su vlasništvo Katoličke crkve nad 7,500 kvadratnih metara zemlje.
Kosovska protestantska jevanđeljska crkva se žalila na Kosovsku carinu, za koju navodi da zahteva od ove verske zajednice da plati kazne zbog navodne zloupotrebe uvoza robe bez poreza. Carina navodi da je ova verska zajednica uvezla korišćenu odeću koju je kasnije prodavala za profit čime su, kako tvrde iz carine, prekršili carinske protokole, navodi se u izveštaju.
Muslimanska zajednica
Kosovska muslimanska zajednica izvestila je da se u obrazovnim institucijama na Kosovu poštuje administrativno uputstvo kosovskog Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije koje zabranjuje da se u osnovnim i srednjim školama nosi verska odeća. U skladu sa ovom zabranom, muslimanska zajednica je prijavila slučajeve da su prosvetni radnici iz škole vraćali devojčice koje su nosile hidžab, a ista praksa zastrašivanja studentkinja zabeležena je i na kosovskom Univerzitetu u Prištini.
S druge strane, u izveštaju se navodi da pojedini opštinski zvaničnici, sekularisti, verske zajednice i nevladine organizacije kritikuju praksu finansiranja islamskog obrazovanja u madresama u Prištini, Prizrenu i Gnjilanu kao „diskriminatoru“ budući da vlada ne obezbeđuje finansije za verske škole drugih religijskih grupa.
Kosovska islamska zajednica i dalje neuspešno zagovara za „rekonstrukciju džamije u Severnoj Mitrovici koju su 1999. uništile snage Federativne Republike Jugoslavije“, navodi se takođe u ovom izveštaju.
Islamska zajednica žali se i na diskriminaciju pobožnih muslimana pri zapošljavanju u javnim institucijama, a medije okrivljuju za obojeno izveštavanje koje često islam izjednačavaju sa terorizmom, a pobožne muslimane predstavljaju u negativnom svetlu. Da mediji doprinose klimi netolerancije ocenila je i SPC.
Verski objekti neretka su meta pljački, tako je navedeno da je u 2018. godini ukupno 86 verskih objekata oštećeno ili opljačkano, među njima je najviše muslimanskih objekata (59), zatim objekata SPC (23) i četiri objekta Katoličke crkve.
Jevrejska zajednica
Mala jevrejska zajednica u Prištini i Prizrenu žalila se na to da opštine, iako zakonom odgovorne za održavanje groblja, u slučaju ove zajednice to ne čine. Kao reakcija na uvu kritiku, juna prošle godine su predstavnici jevrejske zajednice i jedne lokalne komunalne kompanije očistili jevrejsko groblje u Prištini.
Jevrejska zajednica na Kosovu i dalje čeka na odluku Opštine Priština da ovoj zajednici dodeli parcelu za izgradnju sinagoge u Prištini. Inicijalnu odluku da nađe pogodnu parcelu u ove svrhe, prištinske lokalne vlasti donele su još 2016.
S druge strane, jevrejska zajednica je dobila novčanu pomoć u iznosu od 5,000 evra od kosovske vlade za izgradnju muzeja i kulturnog centra u Prizrenu.
Izvor Kossev
