Dijalog Beograda i Prištine u zastoju je, kako navodi srpska strana, zbog uvođenja taksi na robu. Iz Beograda se mnogo puta čulo da ta mera šteti srpskoj privredi više stotina miliona evra. Ali, na udaru su i poslovni ljudi, kao i građani sa druge strane administrativne linije.
Osam meseci nakon uvođenja tarife od 100 odsto na sprske i bosansko-hercegovačke proizvode stižu i prvi efekti te mere. Tim Međunarodnog monetarnog fonda koji je boravio u Prištini, ocenio je da je taksa povećala potrošačke cene, naročito prehrambenih proizvoda, što je uticalo na domaćinstva sa nižim prihodima.
Da će ova mera naneti štetu i ekonomiji Kosova najavio je još od uvođenja bivši predsednik Privredne komore Kosova, privredni ekspert, Safet Grđaljiu. Dodaje da je najveći gubitnik Kosovo.
„Ekonomski gube svi, a najviše gubi Kosovo. Svi proizvodi mogu da se zamene proizvodima iz EU, ali niko ne analizira da je danas mudrost poslovanja imati što manje troškove. Ako jedan kamion bilo koje sirovine uvezemo iz Srbije – najviša cena je 500 evra, a za istu robu iz Italije ili Nemačke transport je 2.800 evra, i postavlja se pitanje ko je tu direktno pogođen. To su proizvođači. Ako je proizvođač pogođen to direktno utiče na potrošača i konkurentsku sposobnost u regiji“, kazao je on.
Uprkos negativnim efektima po potrošače Kosova, što se pominje u saopštenju međunarodnog monetarnog fonda, u Vladi se ne bave tim efektima. Kažu da je politički efekat postignut, međutim, u to nisu baš ubeđeni poznavaoci prilika.
Politički analitičari smatraju da je odluka o uvođenju takse bila čisto politička.
„Tarifa je uvedena samo kao politička mera, i bilo bi pogrešno ako je neko očekivao da ona ima pozitivan ekonomski efekat. Znamo dobro da je ona bila mera protiv agresivne kampanje Srbije protiv državnosti Kosova. Ipak, mislim da ni u političkom smislu taksa nije postigla efekat, jer cilj takse nije bio da se dijalog zaustavi. Dakle, nije zaustavljena srpska kampanja, ona je samo pogoršana“, smatra analitičar Imer Muškolaj.
Izvor Kossev
