Direktor Doma kulture u Gračanici Živojin Rakočević rekao je, gostujući u emisiji “Slobodno srpski”, da je dvadeset godina od dolaska međunarodnih snaga na Kosovo, period koji „nikog na Kosovu nije posebno usrećio“.
Shvatili smo da je taj mir zapravo ovom prostoru doneo potpuno potonuće što se tiče demokratskog kapaciteta, razvoja institucija, ekonomskog napretka i svih sloboda. I danas posle 20 godina mi vidimo da je tog dana, kad su bombe stale, bilo više nade za ovaj prostor nego što ga ima danas“, kazao je Rakočević.
Komentarišući poruku bivšeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Bila Klintona od pre nekoliko dana u Prištini, koji je rekao da je „najveći uspeh Kosova to što je uspelo da sačuva mir za ovih 20 godina“, kazao da mir apsolutno nije sačuvan.
„Mir nije sačuvan, jer je u miru došlo do etničkog čišćenja i izgona 236.000 Srba, Albanaca, Roma, Goranaca, Bošnjaka… Nestali su mnogi, nema ih više. Drugo, u tom miru je udareno na najvažnije kulturne i duhovne činjenice jednoga naroda i u tom miru mi se danas grčevito borimo da sačuvamo minimum našeg identiteta. U tom miru mi bismo se sada ovog trenutka menjali za prava koja su Albanci imali pod Slobodanom Miloševićem“.
Restauracijom crkve u Novom Brdu prekršen zakon
Govoreći o nedavnoj restauraciji crkve Svetog Nikole u Novom Brdu za koju u Prištini tvde da je to katolički hram, Rakočević kaže da je na prvom mestu prekršen zakon, jer niko ne sme da obavlja radove bez saglasnosti Srpske pravoslavne crkve i predstavnika lokalne samoprave, što u ovom slučaju, kako kaže, nije učinjeno. Rakočević kaže da se „albanske vlasti ponašaju kao da su Srbi narod koji je nestao, kao da su Rimljani i da oni sada mogu da preuzmu spomenike jednog nestalog naroda“. Takođe smatra da ovaj, kako je kazao, pokušaj falsifikovanja može imati ozbiljne posledice.
„Posledice su na dva nivoa i one su dugoročne. Na prvom nivou je prikazivanje da mi nemamo ništa, da smo nestali i da ne učestvujemo u životu tih svetinja i tih kulturnih naših ostvarenja, a dugoročno je to da je to projekat koji ima za cilj da se sve svede pod kosovsku ili „kosovarsku“ kulturu i da se sva ta baština dovede u posed, da nestane srpska kulturna baština, da nestane osmanska kulturna baština i da nestane albanska kulturna baština, da se one u projekciji pretope u nešto što se zove kosovska ili „kosovarska“ kultura. Prosto, to je projekat i u tom projektu vi ste gubitnik ukoliko stalno i permanentno niste na terenu, ukoliko stalno i ozbiljno ne reagujete na ono što se događa“, ističe on.
Zabrinjavajuća tišina oko kulturnog nasleđa u dijalogu
Rakočević smatra da je zabrinjavajuće što se u dijalogu Beograda i Prištine gotovo ne pominje srpsko kulturno nasleđe i da bi, kako kaže, ukoliko dođe do razgraničenja ili korekcije granica „to bilo prava katastrofa“.
„Dakle, u suštini razgraničenja i korekcije granica ili podele mi bismo ostali i bez ovih mehanizama zaštite i u tom trenutku bi to apsolutno bilo zbrisano ili bez ikakve dvojbe prevedeno u kosovsku, što je jednako albansku, baštinu i vlasništvo. Suština je u vlasništvu“.
On smatra da bi razgraničenjem Srbi na Kosovu pored mehanizama zaštite ostali i bez prava koja sada imaju.
„Ako bi došlo do razgraničena o tome se više ne može govoriti. Onda bismo verovatno dobili neke nove smernice, neke nove potpuno etničke uzuse po kojima bi vlast u Prištini nadoknadila neki gubitak formalno, a zapravo prevela sve u svoje ruke. Ko bi se u tom slučaju setio Studenice Hvostanske ili, crkve u Kijevu, crkve Svetog Nikole ili u Mušutištu… Pa to niko ne bi, ali sada, kako sada stvari stoje, one su upisane kao zaštićene zone, a to zaštićena zona znači da to mora se obnavlja“, kaže Rakočević.
Izvor Radio Kontakt Plus
