U društvu se nešto promenilo, što je grupu novinarki, silom prilika, nateralo da se okupe i da ponovo podsete na ono što bi trebalo u svakom uređenom društvu da bude zagarantovano i da se podrazumeva. Svako ko bude pročitao deklaraciju, videće koliko su to razumni zahtevi, a koliko su, s druge strane, to nerazumni problemi za 21. vek, rečeno je između ostalog na predstavljanju Zajedničke deklaracije novinarki sa Kosova, u Severnoj Mitrovici.
Sedamnaest novinarki sa Kosova, koje dolaze iz različitih zajednica, okupile su se nedavno u Budvi, gde su tom prilikom kreirale deklaraciju koja predstavlja zajednički sistem vrednosti, sa akcentom na položaj žena u medijima na ovom podneblju i sa nizom predloga za unapređenje novinarske profesije.
Deklaracija je proteklog meseca predstavljena u Prištini, a juče je o njoj bilo reči i u Severnoj Mitrovici.
Iako naizgled deluje da pomenuta deklaracija ima feministički pristup, njena osnova polazi od nastojanja da se osvetli novinarska profesija, značaj medija, odnosno, značaj svih profesija koje čine jedan medijski rad, a paralelno sa tim da se osvetli i uloga žene.
Na debati posvećenoj ovoj temi, juče su u Severnoj Mitrovici govorile novinarke koje su i same učestvovale u izradi završnog nacrta deklaracije – glavna i odgovorna urednica RTK za programe zajednica, Rabiša Muhadžiri (Rabisha Muhaxhiri), novinarka Radio Mitrovica Sever, Ivana Vanovac i dopisnica nemačkog WDR radija, Violeta Oroši.
Rabiša Muhadžiri, urednica RTK za programe zajednica, ukazuje na to da treba ozbiljno pristupiti problemu nepoznavanja jezika drugih etničkih grupa.
„Neke generacije i pričaju srpsko-hrvatski, ali mlađe generacije ne poznaju jezik jedni drugih i nailaze na probleme tokom rada. Jedino što je dobro u svemu tome je što novinari, bilo Albanci, Bošnjaci ili Srbi, uvek nađu zajednički jezik – kako da dobiju informacije jedni od drugih ili savete.“
Naglašava da zajednička deklaracija ima za cilj da pomogne u prevazilaženju problema koji su više političke prirode, i da u svemu tome važnu kariku čine upravo mediji.
„Uz jedan profesionalan kompromis, možemo naći način da ne bude mesta za jezik presije, pritiska, mržnje… koji se oseća i tokom reportaža i brojnih materijala koji se vrlo često emituju.“
Takođe, Muhadžiri se nada da ovu deklaraciju niko neće shvatiti kao feministički pristup, već naprotiv, prema njenim rečima, razbija sve stereotipe koje ljudi na Kosovu još uvek imaju i koji utiču na svakodnevni rad medija.
Ivana Vanovac, novinarka Radio Mitrovica Sever naglašava da je svako pominjanje položaja novinara dobro, posebno ako je taj novinar žena, i da to nikad ne može da bude suvišno.
Za nju je fascinantno to što je dvadesetak žena selo za isti sto i što su, kako je kazala, podigle glas.
Kada je reč o utiscima iz Budve, kaže da joj je drago zbog ukazane prilike da upozna koleginice s južne strane Ibra, i da sa njima razmeni iskustva i otvoreno razgovara o svim problemima na koje nailaze.
„Ono što je sjajno je to što smo pokazale svima da ako hoćete uopšte da razgovarate, to je i moguće, samo je potrebna dobra volja.“
Za Vanovac je najvažniji deo teksta deklaracije uvodni, koji vidi kao vapaj u ovom trenutku.
„Dakle, nešto se desilo. Nešto se u društvu promenilo, što je grupu novinarki silom prilika nateralo da se okupe i da ponovo podsete na nešto što bi trebalo u svakom malo uređenom društvu da bude zagarantovano i da se podrazumeva. Da je glupo više da jednu te istu priču pričamo sto puta. Svako ko bude pročitao deklaraciju, videće koliko su to razumni zahtevi, koliko su to nerazumni problemi za 21. vek. Sa razumnim, sasvim umerenim postavljenim zahtevima, apsolutno ‘pročešljani’ onima koji su odgovorni da preuzmu na sebe tu težinu rešavanja tih problema.“
Kao ključne probleme izdvaja dostupnost informacija i tretman koji novinari imaju od strane institucija.
„Ja možda mogu da izdvojim dve koje to čine onako kako pristoji, svi ostali se prema nama ponašaju kao da smo građani drugog reda, kao da smo mi tu da bismo naudili, da bismo nekog oklevetali. Mi smo samo građani, njihovi izaslanici i ja ne znam kada će to da dopre do svih ljudi u ovoj zemlji, ali i u celom regionu.“
Za nju je važan i segment bezbednosti, koji je takođe istaknut u deklaraciji. Smatra da napad na novinara, treba da se tretira kao napad na službeno lice.
„Da se pristupi svim onim napadima na medije, da se o tome apsolutno ozbiljno vodi istražni postupak i da se napad na novinara smatra kao napad na službeno lice. To je ključni deo u ovoj deklaraciji, koji bi mogao ozbiljno da se razrađuje i da se o tome čak napiše jedna zasebna deklaracija“, ukazuje.
Prema njenom mišljenju, ne postoji razlika između novinara, bez obzira na to da li izveštavaju iz Prištine ili Severne Mitrovice. Slobodan čovek je čovek slobodan u glavi, poručuje.
„Uvek možete da uputite, samo da nađete dobar način i put. Nije teško reći istinu, istina može da bude saopštena na 20 načina, ali naći način da saopštite tako da nikoga ne povredite, uvredite, ja verujem da smo mi to ovde specijalizovali, bar neki od nas koji smo želeli da se potrudimo.“
„Ovu deklaraciju jesu sastavile žene, ali svaka osoba koja se bavi poslom u medijima, bez obzira na to koje je rodne pripadnosti, ako malo hoće da stavi ruku na srce, onda će da stavi potpis na ovu deklaraciju“, poručuje Vanovac.
Dopisnica nemačkog WDR radija, Violeta Oroši, smatra da se i kosovski i srpski mediji suočavaju sa, kako kaže, potpuno zaoštrenom retorikom političara sa obe strane. Ujedno dodaje, da se retorika koja je ranije korišćena sada vraća.
„Mi na sreću živimo u multietničkom društvu, ali ovo što se sada dešava sa političarima, sa njihovim izjavama koje su ponekad i skandalozne, primitivne… podsećaju me na ‘90te. Ta retorika se vraća. Ja mislim da tu treba strašno oprezni da budemo, kako i na koji način da se odnosimo prema tome.“
Kaže i da je ustaljena praksa da albanske medijske kuće na Kosovu izveštavaju o Srbima samo kada se nešto ružno desi, ali da je potpuno ista situacija i sa srpskim redakcijama.
„Nismo svesni koliko mediji nanose štetu svojoj zajednici i njenoj bezbednosti neproverenim informacijama.“
U vezi sa izveštavanjem o zločinima i zločincima, Oroši je mišljenja da je reč o jednostranom izveštavanju i da se, kako navodi, tačno zna imenom i prezimenom, kako će koji mediji izveštavati o datoj osobi.
Tekst deklaracije je dostupan na srpskom, albanskom i engleskom jeziku.
Za deklaraciju će se u narednom periodu tražiti podrška koleginica širom Kosova.
Deklaracija je deo projekta „Žene u medijima“ koji podržava UNMIK, a sprovodi ga “Centar za razvoj zajednica” iz Severne Mitrovice.
Izvor: Radio Kontakt Plus
