Kosovska Agencija za privatizaciju neće dozvoliti da stečajna uprava Atlas banke proda udeo u firmi Rekreaturs, dok se pred sudom ne završi postupak utvrđivanja prava svojine nad nekadašnjom kosovskom firmom.
Kosovska Agencija za privatizaciju (KAP) neće dozvoliti da stečajna uprava Atlas banke proda udeo u firmi Rekreaturs, koji je procenjen na četrnaest miliona evra, imajući u vidu da se pred kotorskim Osnovnim sudom vodi spor radi utvrđivanja prava svojine nad tom nekadašnjom kosovskom firmom. Atlas banka u stečaju je u vlasništvu biznismena sa Interpolove poternice Duška Kneževića.
„Vijestima“ je u KAP -u rečeno da su pred sudom u Kotoru održana dva pripremna ročišta, a oni su upoznati sa aktulenom situacijom oko Atlas banke i eventualne prodaje udela u firmi Rekreaturs.
KAP želi da dokaže da je firma Rekreaturs iz Prištine stvarni vlasnik 33 hiljada kvadrata na „pjeni od mora“, u zaleđu plaže Kamenovo, gde je nekada bilo izgrađeno odmarlište radnika Kosova, a ne istoimena firma čije je sedište u Budvi.
„Vijestima“ su u agenciji kosovske Vlade potvrdili da neće odustati da dokažu da je u pitanju prevara i da firma Rekreaturs Budva nije stvarni naslednik prava svojine. „U smislu zaštite naših prava, a u vezi sa Rekreatursom, KAP je preduzeo sve procesno-pravne radnje predviđene važećim zakonima Republike Crne Gore, i po pravosnažnosti ovih odluka će preduzeti korake, u okviru svojih mogućnosti, za međunarodnu zaštitu svojih imovinskih prava“, saopšteno je u KAP-u.
Oni su dostavili kompletnu dokumentaciju sa hronologijom događaja, na koji način su četiri nekadašnja radnika Rekreatursa sedište firme iz Prištine prebacili u Budvu. U KAP-u su ranije „Vijestima“ kazali da nisu upoznati sa načinom na koji je izvršena kasnija transformacija između DP Rekretaturs Budva i Atlas grupe iz Podgorice.
Atlas banka ima 18,4 miliona evra udela u raznim kompanijama iz Atlas grupe, koje će stečajna uprava pokušati da unovči.
Najvredniji udeo je od 99,7 odsto u firmi Rekreaturs procenjen na 14 miliona evra. Atlas banka je postala vlasnik tog udela nakon sporazuma iz 2017. godine sa firmama Atlas Invest iz Podgorice i VB Holding sa Kipra, koje su prenosom ovog udela platile više kredita. Među otpisanim potraživanjima tada je bio i dug predsednika države Mila Đukanovića po rivolving kartici od 16,7 hiljada evra.
Rekreaturs je bivša sindikalna firma iz Prištine koja je imala odmaralište u Kamenovu i planirala gradnju sličnog u Ulcinju. Pod nerazjašnjenim okolnostima firma je u toku rata 1999. godine preseljena za Budvu, a Atlas grupa je za šezdeset hiljada evra kupuje 2002. godine.
Stečajna uprava Atlas banke uskoro treba da objavi prodaju nekretnina Atlas banke procenjenih na 40 miliona evra, kao i udela u više firmi vrednog 18 miliona evra.
Zaleđe plaže, gde se nekada nalazilo kosovsko odmaralište, kako se navodi u katastarskoj evidenciji Uprave za nekretnine, uknjiženo je najvećim delom na firmu Rekreaturs Budva, a sukorišćenje manjim delom imaju Kosovska banka u stečaju, kao i firma Kožar SOUR Trgovina. Obema je sedište u Prištini. Odmaralište je odavno van funkcije, ostalo su samo oronule barake koje su neupotrebljive, ali do danas u ovoj uvali nije započeta gradnja luksuznog turističkog naselja, kako je to planskim dokumentima predviđeno.
Na Kamenovu ucrtali turističko naselje
Ministarstvo održivog razvoja izdalo je 2014. firmi Rekreaturs urbanističko tehničke uslove (UTU) za uvalu Kamenovo, koji je tada bio prvi papir u proceduri dobijanja građevinske dozvole. Planskim dokumentom, koji je Vlada usvojila, u zaleđu plaže Kamenovo predviđena je gradnja turističkog naselja sa pet zvezdica. Naselje objedinjuje hotel, dva kondo hotela, kao i četrnaest vila. Rekreautrs do sada nije podnosio zahtev za dobijanja građevinske dozvole.
Iz Atlas grupe su u više navrata isticali da su zakonito postali vlasnici zemljišnog kompleksa. Oni su nedavno „Vijestima“ dostavili i planove za ovaj atraktivni komad budvanske obale. Investicija je vredna 88 miliona evra.
Investicioni projekat predviđa, osim gradnje hotelsko rezidencijalnog kompleksa proširivanje plaže, kao i stavljanje u funkciju kamenog dela obale, te gradnje privremenih objekata sportsko rekreativnih i zabavnih sadržaja.
Starosedioci traže povraćaj imovine
Priča o Kamenovu počela je davne 1957. kada je sreski odbor na Cetinju izvršio eksproprijaciju ukupno 15.000 kvadata zemlje od starosedeoca. Izgrađeno je odmaralište krajem 50-ih godina prošlog veka, za potrebe radnika sa Kosova, da bi 1989. Rekreaturs uknjižio dodatnih 12 hiljada kvadrata, od ukupno 33 hiljade kvadrata, na koliko se prostire zaleđe plaže.
Prava drama počinje nakon ratnih dešavanja na Kosovu, kada se 1999. u gotovo oronulo radničko odmaralište useljavaju izbeglice sa Kosova. Nekoliko radnika Rekreatursa iz Prištine sedište firme premeštaju u Budvu i atraktivni kompleks knjiže na tu firmu, koja kasnije ulazi u privatizaciju.
Kamenovo potražuju i meštani, koji tvrde da im je zemlja oteta, te traže povraćaj. Meštani Kamenova i Svetog Stefana već više od deceniju vode sudsku borbu za povratak svoje dedovine, koja im je oteta u uvali Kamenovo. Osnovni sud u Kotoru još pre 15 godina doneo privremenu meru zabrane otuđenje, raspolaganja i opterećenja zemljom.
Izvor Kossev
