Predsednik Albanije Iljir Meta izjavio je da bi sporazum o normalizaciji odnosa trebalo da garantuje i Srbiji i Kosovu evropsku perspektivu i da ne vidi podesniju zemlju od Nemačke da to garantuje.
U danas objavljenom intervjuu za Dojče vele (Deutsche Welle – DW) Meta je ocenio da bi Nemačka mogla da ima važnu ulogu u uspostavljanju poverenja i uklanjanju prepreka za dijalog.
Na pitanje kako komentariše mogućnost promene granica, kada je reč o Kosovu, Meta je kazao da uvek veruje u dijalog, „ali i u motivaciju i inspiraciju za uspeh tog dijaloga, koji bi za obe strane trebalo da bude zajednička evropska perspektiva“.
„Slično kao u slučaju Makedonije, želim ovde posebno da naglasim saradnju SAD i EU, a u ovom slučaju još specifičnije, saradnju SAD i Nemačke. Važno je da se sporazum postigne što pre. To bi trebalo da garantuje mir i trajnu bezbednost u regionu, ali i evropsku perspektivu za obe zemlje, kako za Srbiju tako i za Kosovo. U ovom trenutnu nema podesnije zemlje od Nemačke da to garantuje“, rekao je.
Govoreći o taksama na robu iz Srbije, albanski predsednik je naveo da „ni u kom slučaju“ nije za nove prepreke u dijalogu, ali da bi dijalog trebalo da bude fer, a ne da se vrši pritisak samo na jednu stranu“.
„Nemačka bi mogla biti ključna zemlja EU koja bi ponovo mogla da ima važnu ulogu u uspostavljanju poverenja i uklanjanju prepreka za dijalog“, dodao je.
Meta je izrazio „duboko razočaranje“ zbog nedonošenja odluke o viznoj liberalizaciji za gradjane Kosova.
„Gradjani Kosova imaju svoje pasoše, svoju državu koju su priznale 23 zemlje EU. Dobili su jedno obećanje i ono je davno trebalo da bude ispunjeno, jer vizna liberalizacija je tehnički proces i oni su te tehničke preduslove mnogo bolje ispunili nego svojevremeno Albanija i druge zemlje Zapadnog Balkana“, naveo je.
Na pitanje kakav je njegov odnos prema viziji o albanskoj uniji Meta je ocenio da su Albanci kao nacija najviše profitirali od pada Berlinskog zida.
„Kada vidimo gde se Albanija danas nalazi i uporedimo sa onim gde je bila pre 30 godina, kada vidimo Albance na Kosovu koji danas imaju sopstvenu državu, kada vidimo prava Albanaca u Makedoniji ili Crnoj Gori, koja nikada nisu bila veća, onda verujem da su Albanci zainteresovani za nastavak tog projekta i da bi trebalo da se snažno založe za evropeizaciju Balkana“, rekao je.
Meta je kazao da je od nemačkog predsednika Franka-Valtera Štajnmajera sa kojim je razgovarao u Berlinu, dobio poruku da bi ga „radovalo da čuje za nove uspešne priče iz Albanije i drugih zemalja, poput one o sporazumu Makedonije i Grčke, kako bi mogao da nastavi svoje neumorno angažovanje na proširenju EU zemljama Zapadnog Balkana“.
Govoreći o protestima opozicije u Albaniji Meta je podsetio da se za nekoliko meseci očeklje odluka zemalja EU o početku pristupnih pregovora sa Albanijom i da zato „eskalacija nije dobra“.
„Zato je vreme da opozicija napravi jedan, a premijer – dva koraka unazad. Oni bi trebalo da poštuju nezavisne institucije, ne bi smeli da utiču na formiranje novih institucija zakona i trebalo bi da rasvetle neke slučajeve korupcije koji su uzdrmali javnost u poslednje vreme. Inače ćemo propustiti priliku – koja je zbog istorijskog sporazuma Grčke i Makedonije sada vrlo povoljna – da Evropska unija u junu pošalje Zapadnom Balkanu jak signal nade i ohrabrenja u procesu proširenja“, dodao je.
On je ocenio da je važno da svaki protest prodje mirno, da oni koji organizuju proteste preuzmu odgovornost za ono što se tamo dešava.
„Sramota je da svaki najmanji povod vodi u proteste. Jer, nezadovoljstvo u Albaniji je veliko i vreme je da se prestane sa instrumentalizovanjem tog nezadovoljstva i gneva, već da se oni pravilno interpretiraju i pretvore u pozitivan razvoj zemlje“, dodao je.
Izvor: TV Most / Beta
