• Početna>
  • Vesti>

Zanatlije u K. Mitrovici: Stvari se više ne popravljaju pa zanati izumiru

Nekada se govorilo da dobar zanat zlata vredi. Potreba za uslugama zanatlija nije prestala ni u 21. veku, ali je sve teže doći do pravog majstora svog zanata.

Danas je sve manje ljudi koji se bave starim zanatima, kao što je obućarstvo. Dobar primer daju pojedinci koji u tradicionalnim poslovima vide šansu.

U Kosovskoj Mitrovici postoje dva obućara.

Obućar Abit Mihović kaže da se nekada teže radilo ali da je to imalo svoju strast i dobru cenu koju ste morali da platite ako biste poželeli par kvalitetnih cipela.

“Nekada se teže radilo, to je bio ručni rad i radilo se po narudžbini. Tako je do pre nekih 40 godina. Radilo se od boljeg materijala pa samim tim su bile i bolje cipele. Turci i Kinezi masovno proizvode jeftine cipele ali od lošeg materijala. Kakva je cena takav je i kvalitet. Sad se pretežno prodaju i kupuju cipele od veštačkog materijala koji nikako ne može biti dobar kao prirodni“ kaže Mihović.

Dragan Šviković, takođe obućar, kaže da je kvalitet obuće varira ali da svakako treba ulagati u istrošenu obuću i popravke.

“Kvalitet obuće je i dobar i loš. Kinezi su upropastili sve. Svakako da se isplati i treba ulagati u staru i istrošenu obuću jer ipak je bolje popraviti kvalitetnu obuću nego kupovati turske i kineske jeftine i nekvalitetne” kaže je Šviković.

   

Obućari kažu da  od ovog zanata ne može da se živi jer je to stvar sezone i same potrebe ljudi, te da je možda zbog toga i interesovanje mladih za ovaj zanat slabije.

“Samo od obućarskog zanata ne može da se živi. Ima posla kad je sezona, kad je zima i zimsko vreme ali kad dođe leto onda slabije. Zbog toga i omladina neće da radi i verovatno zbog toga ih i ne interesuje ovaj zanat. Čak ni moja deca neće da rade ovo. U Beogradu, obućar poklanja celu radnju, ako neko hoće da se bavi ovim poslom ali to niko neće” kaže Šviković.

Iako je interesovanje slabo, Mihović kaže, da još postoji sloj društva koji i dalje kupuje skupu i kvalitetnu obuću koju vredi popravljati, dok  jeftine, ne vredi popravljati jer se to  ne isplati“.

Mitrovački obućari kažu da kada je u pitanju kvalitet, cena govori sve.

“Cena govori sve. Koliko platiš toliko i uzmeš. I kad je visoka cena podkrada se obuća lošijeg kvaliteta, inspekcija slabo radi, potrošači nisu zaštićeni. Ljudi donose patike koje nose tek dva meseca koje treba da se popravljaju i šiju. Prodavci ne poštuju ni  pravila ni potrošače, više  nema reklamacije kao nekada” rekao je Mihović.

Zanat je ipak siguran posao i sigurna zarada ,ma kolika bila. To je sigurnost  i vera da sam možeš da zaradiš za život. Zato se treba svakako vratiti retkim zanatima, sačuvati ih od zaborava i nastaviti možda dugu porodičnu tradiciju.

 

  

Izvor: Radio kosovska Mitrovica

Comments

Pročitaj još