Ne vidim da i jedna prestonica sveta pokazuje spremnost da ubedi Srbiju da prizna Kosovo sada, i ako je tehnička korekcija granica cena za postizanje sporazuma sa Srbijom i izbegavanje formiranja Zajednice srpskih opština, za mene je to prihvatljivo – poručio je Hašim Tači u Vašingtonu pre dva dana.
Kosovski predsednik Hašim Tači, učestvovao je u diskusiji Saveta za međunarodne odnose u Vašingtonu 5. februara, gde je govorio o naporima za postizanje sveobuhvatnog sporazuma sa Srbijom u prisustvu regionalnih eksperata. Diskusijom je moderirao američki general Vilijem Neš (William Nash) .
Tači kojeg je general Neš najavio kao osobu od koje niko na Kosovu nije „posvetio više života suverenitetu i nezavisnosti Kosova i koja zavređuje poštovanje“ je svoje izlaganje u Vašingtonu otvorio dobrim vestima, „nikada pre region nije bio odlučniji na putu prema EU i NATO članstvu, osim Srbije, “ poručio je.
Druga dobra vest, prema njegovom mišljenju je ono što on opisuje kao „posvećenost Srbije i Kosova postizanju sveobuhvatnog mirovnog sporazuma u toku ove godine koji će dovesti do trenutnog priznanja Kosova od strane Srbije i članstvo Kosova u UN,“ tvrdi kosovski predsednik uprkos činjenici d javnih sastanaka u okviru briselskog procesa nije bilo tačno tri meseca.
Od mirovnog sporazuma koji najavljuje za ovu godinu ima velika očekivanja, biće to sporazum koji će „pokriti sva otvorena pitanja između dve zemlje“, koji će „biti prihvaćen od obe strane a postignut pod liderstvom EU“, koji će „zaključiti vekovni konflikt“, doprineti miru i stabilnosti regiona, i najbitnije, „pomoći internu transformaciju oba društva kroz reforme i razvoj demokratije“.
„Lideri Kosova i Srbije neće moći da opstaju na pozicijama moći tako što će optuživati jedni druge, moraće da izvrše reforme i postignu razvoj. Sporazum će otvoriti put saradnji i izbeći vraćanje u tragedije prošlosti,“ obećanje je kosovskog predsednika dato u Vašingtonu.
Istina je da su nastojanja za postizanje mira naišla na kritike, rekao je kosovski predsednik, „najlakše je kritikovati i napadati ljude koji pokušavaju da postignu mir“, poručuje, i dodaje ono što je više puta ponavljao i njegov srpski kolega, Vučić – da će sporazum biti nepopularan i težak za obe strane, ali zarad boljitka budućih generacija.
Na pitanje koje je sam sebi postavio, zašto sada, Tači odgovara da je sporazum trebao biti postignut još „juče“, ali kada već nije, zašto ne sada.
„Pre svega, danas je komunikacija između Kosova i Srbije mnogo bolja. A tu su i lideri – radi se o njihovim ličnostima – imamo lidere u obema zemljama koji žele da postignu sporazum ili su spremni da postignu sporazum,“ još jedan je od preduslova koji omogućavaju da se sporazum postigne sada, mišljenje je Tačija.
Najzad, pored podrške EU i SAD, ove poslednje iskazane u pismima predsednika Trampa predsednicima Vučiću i Tačiju, tu su naznake i podrške Rusije, rekao je Tači.
Na pitanje generala Neša o pitanju granica kao velikom problemu na stolu, Tači kaže da želi da izbegne da „zvuči naivno i veruje da će Srbija priznati Kosovo iz dobročinstva i dati taj poklon Kosovu“, a dodaje i da pregovori moraju dovesti do kompromisa koji „će omogućiti da ga obe vlade predstave kao uspeh – prodati to i javnosti na Kosovu i javnosti u Srbiji“.
„Mi na Kosovu treba da budemo realni. Treba da diskutujemo o tome šta možemo napraviti kao kompromis u ovom procesu postizanja finalnog sporazuma sa Srbijom. I istina je, da, Kosovo definitivno treba da definiše gde leži granica sa Srbijom. I da, istina je da u severnom delu Kosova, u Mitrovici – vi generale ste bili tamo , videli ste i sami – postoje problemi za koje je potrebno naći rešenje,“ naveo je Tači.
Dok kosovsko društvo poziva da odluči šta je za njih prihvatljiv kompromis, sam Tači svoju ideju kompromisa već ima – tehnička korekcija granica za njega je prihvatljiva cena za postizanje sporazuma i izbegavanje formiranja Zajednice srpskih opština.
Tači je naglasio da će i posle sveobuhvatnog sporazuma „dve zemlje ostati multietničke“, ali i da u razgovorima „nema crvenih linija“ i da će prava Srba na Kosovu i Albanaca u Srbiji biti izjednačena.
Ne slaže se sa ocenama da bi postizanje sporazuma između Kosova i Srbije moglo da otvori Pandorinu kutiju, „jedini presedan ovde bio bi da su dve balkanske zemlje postigle mirovni sporazum mirnim putem, ne kroz konflikt“.
Odbija i mogućnost „domino efekta“, kaže da je razgovarao sa svim liderima regiona i da oni podržavaju, čak i da je i njima „potreban ovaj mirovni sporazum“.
Na pitanje iz publike po kom principu bi se vršila korekcija granice, po jednakosti populacije ili teritorije ili nekom trećem, Tači je odgovorio da „nema mapa na stolu“ i podsetio da je Kosovo već radilo demarkaciju sa Makedonijom i Crnom Gorom što je takođe bi proces koji je završen nakon tri godine političkih tenzija na Kosovu.
„Naravno, demarkacija sa Srbijom će biti mnogo komplikovanija i teža. Od 410 kilometara granice imamo mnogo mapa koje pokazuju drugačije granice u različitim delovima Kosova, neke od tih mapa koristi i NATO. Rekao bih da smo do sada platili dovoljno u borbi za nezavisnost. Naravno, u diskusiji o finalnom sporazumu uzećemo u obzir i teritoriju i stanovništvo i mogućnosti za ekonomski razvoj. Ali ponavljam, neće biti kvota po etničkim linijama. Neće biti monoetničkih država. Resursi na Severu Kosova, kao što su jezero Gazivode i rudnik Trepča, grad Mitrovica, će ostati na Kosovu. Oni su na Kosovu i ostaće na Kosovu. I takođe je istina da podržavamo male ili sitne korekcije granica u južnoj Srbiji. Ako se ovo uradi kao deo šireg mirovnog sporazuma, ne vidim šta je tu loše.“
Takav sporazum je jedini koji omogućava međunarodno priznaje Kosova koje će kasnije moći da nastavi put reformi, objašnjava Tači.
„Iskreno, ne vidim da i jedna prestonica sveta pokazuje spremnost da ubedi Srbiju da prizna Kosovo sada. Jedina mogućnost, jedini put napred je mirovni sporazumu procesu koji vodi EU i jaka podrška SAD.“
Izvor Kossev
