Najozbiljniji mladi kosovsko-metohijski pisac Vuk Pantović promovisao je sinoć u Kosovskoj Mitrovici svoju prvu zbirku priča „Strah smirenja“.
U galeriji „Akvarijus“ pred malim stadom odabranih, Pantović se potpuno prosuo. A iz njega je svi kažu, pokuljao mrak. Onaj težak, zastrašujući. Onaj koji nas je plašio kada nas noću potera nužda. Onaj koji živi ispod dečjeg kreveta. Onaj u koji upadamo u rem fazi sna, pa se prestravljeni ritnemo, sa srcem u grlu. Onaj koji slutimo na „kraju“. Onaj koji satima nosimo premazanog preko rožnjača ako tvrdoglavo, inadžijski (kao Vuk) pokušavamo da pogledamo u Sunce (postoje svetlosti kojima fiziološki nismo dorasli, a postoje i one za koje je naša duša slepa…. Takvi ne čitaju knjige)….
A mrak nije tako strašan. Jedan plamen ga ubija. Ne plaši se čovek mraka. Već onoga što se u njemu krije. Zmaj. Greh. „Laž“ da je Kain bratoubica. Apstinenciona kriza zavisnika od ljubavi koje nema. Ogledalo. Veoma bistro ogledalo. Ogledalo tako bistro da se u njemu do najsitnijeg ožiljka vidi rugoba unakažene duše…. ili možda smirenje, kojeg se kako Vuk primećuje, ponajpre treba čuvati. Svi se bojimo svojih ličnih bauka.
Vuk ne vidi sebe i zato vidi samo mrak. U tom mraku u galeriji „Akvarijus“ sedeli smo mi. Mi, koji smo umeli da gledamo, iz tog našeg malog mraka, videli smo Vuka. I mraka nije bilo. Bar ne onog u koji bi zapala naša književnost. Vuk je svetlost što razbija mnoge mrakove koji prete.
Samim naslovom knjige, Vuk nas je sve zbunio. Laički brzopleto i nestrpljivo svi smo ga pitali isto: „ A zašto nije strah od smirenja?“ On je odbio da odgovori. „Razmišljajte o tome“ – jedini je odgovor koji smo dobili. Zapravo, Vuk više puta ponavlja da je njegova nakana da natera ljude da razmišljaju o onome o čemu on piše… Kako je utešno znati da jedno tako mlado biće (a Vuk ima svega 16 godina) zna da je odbijanje da se razmišlja svojom glavom, najgori mrak u koji sebe možete da uvedete.
„Vuk je dobio knjigu zato što je bitno poseban i drugačiji u svojoj generaciji“ rekao je književnik i književni kritičar Aleksandar Dunđerin objašnjavajući zašto su „Akvarijus“ i KDKM odlučili da štampaju i njegovu knjigu, iako je u Književnim okršajima koje galerija organizuje,on uspeo da stigne do polufinala.
„Ta posebnost je veoma često neprijatna za čuti. Ona podrazumeva i nepripadanje društvu u kome živite“ dodao je Dunđerin.
A Vuk uopšte ne smatra sebe posebnim. On svoju generaciju vidi kao masu ljudi koja je kako kaže „puna neosnovanog samopouzdanja po pitanju svojih verovanja i stavove“. Razlikuje se utoliko što je on spreman da prihvati tuđe mišljenje, ali ne i da mu dozvoli da ga ono oblikuje i definiše.
„Usamljenost ne osećam. Na prvom mestu ne dozvoljavam da moja generacija niti bilo ko drugi definiše mene i moju ličnost. Kada bih to radio, onda bih se osećao usamljeno“ kaže Vuk.
Njegova proza pisana je vrlo teškim, oporim, opterećujućim i uznemirujućim rečima. On krajnje smireno daje tragične izveštaje o agresiji a da nijednom sam ne postaje agresivan. Sa smirenjem bogotražitelja, Vuk konstatuje da je greh nepobediv ali ćutke i prezrivo odbija da neko nekome svojom snagom meri greh. Zato ne voli religiju, ali se ne izjašnjava o veri. Jer religija i vera, naravno nisu isto.
Ako ga pitate odakle mu toliki mrak i kada je uspeo da ga u toj količini nabere, Vuk kaže da je književnost prepuna pozitivnih pejzaža čiju refleksiju u svom okruženju on nije video. A ono što ne vidiš, u to valjda teže poveruješ.
„Pozitivnost u literaturi je previše izlizana da bih ja mogao da je koristim. Ja pribegavam morbidnosti i brutalnosti kako bih mogao da na najjači način predstavim ideju koja nije prikladna današnjem društvu i ideologijama“ odgovara Vuk na prozivke i za razliku od svih, on boju morbidnosti ne vidi kao ostali.
„ Morbidnost nije mračna. Za mene je ona više siva, neutralna. To je samo alat koji koristim da drugima dočaram ono što hoću“.
Predsednik Književnog društva Kosova i Metohije Novica Sovrlić koji je od nedavno potpredsednik Udruženja književnika Srbije, obradovao je mlade pisce informacijom da će se njihove knjige uskoro naći u beogradskim knjižarama.
„Ja nisam kritičar i zato ću samo pokušati da citiram Patra Sarića koji nas upozorava: Čuvajte se reči kao zmije“ rekao je Sovrlić.
Inače, Književno društvo je zajedno sa “Akvarijusom” nedavno pokrenulo ediciju “Mladi stvaraoci” sa ambicioznim ciljem da se mladim piscima sa ovog podneblja omogući da napisano objavljuju.
Knjigu „Strah smirenja“ kao i knjige Darije Mašković i Tamare Orlović koje zajedno čine prvi trojac izdat u okviru edicije „Mladi stavraoci“ moguće je kupiti u galeriji „Akvarijus“ po ceni od 360 dinara po knjizi.
Dunđerin objašnjava da iako postoji duboko ukorenjena tradicija da se knjige, a posebno prvenci poklanjaju, on lično je insistirao da tako ne bude. Sva sredstva koja se prikupe prodajom knjiga, opet se vraćaju u fond „Mladi stvaraoci“ kako bi ta divna mašinerija nastavila da radi i da uskoro još neki mladi pisac dobije priliku da „progovori“.
Promocije knjiga same po sebi zvuče dosadno, suvo, bezbojno. Rečnik stručne kritike publiku realno zamara i ne zanima. Zapravo, ne smeta publici kritika kritičara, već to što nju tu niko ne pita za mišljenje. I baš zato, Vukova promocija knjige koja je podrazumevala malo svetla i puno mraka u scenografiji i nas koji smo pristali da u Vukov mrak uđemo, bila je najbolja „promocija knjige“ koju je „Akvarijus“ video. Ono što je najbolje od svega, o Vuku i njegovoj prozi se razgovaralo. Kritikovani su mrak i strah. Ne Vuk. Ne njegovo pisanje koje uzbuđuje i rasanjuje. Dakle, ne bojte se. Dok čitate njegove priče, smirenja vam nema….
Vuk Pantović je rođen 2002. godine u Kosovskoj Mitrovici. Učenik je treće godine mitrovačke Gimnazije, društveno – jezički smer. “Strah smirenja” je njegova prva knjiga.
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica
