Najrealniji scenario je zastoj u pregovorima do stupanja na dužnost naslednika ili naslednice Federike Mogerini iduće jeseni.
Manje verovatan scenario bi bio da trojka briselskih pregovarača stavi predlog sporazumu na sto, o čemu od leta javno govore. Taj predlog, međutim, ne bi uspeo, nego bi on vodio do ozbiljne političke, i možda i sigurnosne krize u regionu u kojoj bi najviše ispaštali kosovski Srbi – ocenio je za KoSSev viši saradnik berlinskog Saveta za demokratizaciju politike Bodo Veber.
Komentarisao je postojeću prepisku na relaciji Haradinaj-Mogerini, kao i prekookeanska pisma iz Bele kuće srpskom i kosovskom predsedniku, ali i trenutni porast tenzija sa jedne strane i zastoj u briselskom dijalogu, a sa druge, žurbu da se postigne tzv. konačni sveobuhvatni pravno-obavezujući sporazum između Beograda i Prištine.
Razmena pisama na relaciji Tramp-Tači-Vučić, unutrašnji „sukobi“ između kosovskog predsednika Tačija i premijera Haradinaja, zaoštravanje odnosa između Vlade Kosova i visoke predstavnice EU Federike Mogerini ostavljaju širok prostor za nagađanje koje bi to bilo rešenje za izlazak iz trenutne krize u odnosima Beograda i Prištine.
Ideja „razgraničenja-podele“, za koju se smatralo da je propala, ponovo se pominje kao moguće „rešenje“ čiji su glavni proponenti predsednici Vučić i Tači, a spekuliše se da za to imaju podršku američkog predsednika Trampa. Ova ideja, navodno se realizuje iza kulisa. S druge strane kosovski premijer Haradinaj decidivno odbacuje mogućnost postizanja takvog dogovora, a njegov čvrst stav o uklanjanju takse, koja je bila katalizator ove krize, naizgled, otežava mogućnost postizanja bilo kakvog rešenja.
Nalazimo se u sferi spekulisanja, kaže Veber. Ističe da je od septembarske posete predsednika Vučića Severu izgledalo da je ideja o razmeni teritorija mrtva, pre svega jer je, kako Veber navodi, naišla na otpor od strane najvećeg broja država članica EU, a na prvom mestu Nemačke.
Međutim, ističe da se ne može isključiti ni scenario da će pregovaračka trojka ipak javnosti ‘iznenada’ uspeti da predstavi svoju verziju sporazuma u nadi da će ga javnost prihvatiti kada ga budu predstavili kao istorijski.
“Pošto je proces pregovora o sveobuhvatnom sporazumu postao krajnje netransparentan i zatvoren, ne može se ni u potpunosti isključiti varijanta da će trojka Mogerini-Vučić-Tači iznenadno predstaviti sporazum, nadajući se da će svi protivnici i na Kosovu i u međunarodnoj zajednici popustiti pod pritiskom ‘istorijskog sporazuma.“
Takođe, postoji i strah da bi zagovornici razmene teritorija birali scenario nasilnog incidenta kako bi uspostavili granicu na Ibru putem svršenog čina, upozorava Veber takođe.
„On se ne može u potpunosti isključiti, pogotovo u situaciji zastoja pregovora sve do jeseni iduće godine“, kaže i naglašava da se to po svaku cenu treba sprečiti.
„Štaviše, realno takav scenario ne može ni da uspe – samo pogledajte nemire 2011. godine, koji su upravo vodili do političkog dijaloga, a ne do podele Kosova“, smatra Veber.
On ipak sumnja u mogućnost druge varijante koju mnogi očekuju, samim tim i toga da će poslednji diplomatski napori pisanja pisama uroditi plodom.
“Pre će se raditi kod Trampovog, kao inače i kod pisma gospode iz Brisela, o očajnom pokušaju da ‘spase’ jedan pregovarački proces pre odlaska današnje Evropske komisije za čiji neuspeh su najviše odgovorni upravo oni zapadni akteri koji su mislili da se ignorisanjem principa na kojima je bio građen politički dijalog i dao značajne početne rezultate, mogu rešiti problem između Kosova i Srbije, umesto da nude stabilno i trajno rešenje”, istakao je Veber.
“Tim pre što američka administracija ovih dana šalje oprečne signale – podrška suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kosova putem podrške odluke o procesu formiranja vojske, snažna poruka zamenika državnog sekretara, Džona Salivana tokom posete BiH za teritorijani integritet BiH i protiv etnoteritorijalnih pretenzija, poput secesije Republike Srpske ili formiranja trećeg entiteta.
Čak i ako je namera pisma novi pritisak ka sporazumu baziran na razmeni teritorije – sudeći po svemu što znamo o Trampovoj administraciji, možemo sa sigurnošću proceniti da niti je Tramp znao sta potpisuje, niti se danas više seća da je potpisao to pismo. Sudbina pregovora o sveobuhvatnom sporazumu se odlučuje u Evropi, ne u SAD-u.
Veber naglašava da je snažno lobiranje tokom ove jeseni za ideju razmene teritorija ipak naišlo na otpor većine članica EU, te praktično svih kosovskih albanskih parlamentarnih stranaka, te ne vidi kako bi pismo američkog predsednika donelo neku značajnu promenu.
Umesto toga, mora se iskoristiti zastoj u pegovorima iduće godine za ozbiljnu pripremu resetovanja dijaloga, a potom pregovora o konačnom sporazumu, navodi ovaj stručnjak.
“To znači vraćanje prvobitnom okviru i principima političkog dijaloga uspostavljenim od 2011.-13. godine, a to je politika realnosti, to jest da je Kosovo nezavisno, ali koja uzima u obzir da je Beogradu teško da prizna tu realnost, a potom fokusiranje na obezbeđivanje normalnog zivota kosovskih Srba te normalizacija odnosa Srbije i Kosova”, objasnio je šta znači vratiti se na restart dijaloga. Dodajući da ideja podele “najmanje služi” interesima Srba sa Kosova I Metohije.
Izvor: Kossev
