Danas je tačno mesec dana od kada je Priština podigla takse na srpsku robu na 100 odsto. Nema pomaka u rešavanju krize, ali ima štete po srpske kompanije.
Srbi na Kosovu i Metohiji kažu da su operzni i da ih iskustvo uči da situacija može biti i gora, javlja dopisnik RTS-a.
Očekuju da će kosovska vlada povući odluku o taksi. Dotle, u manjim prodavnicama bez magacinskog prostora primetna je nestašica srpskih proizvoda. U većim trgovinama još traju zalihe srpske robe ali su i one na izmaku.
Nestašice se izraženije u sredinama južno od Ibra a u severnom delu Kosovske Mitrovice i drugim sredinama na severu trgovci se dovijaju i ne dozvoljavaju nestanak namirnica.
Hleb je poskupeo u svim sredinam jućno od Ibra. Skočila je cena pšenice i brašna. Zanimljivo je da albanski pekati traže subvenccije od kosovske vlade jer će u suprotnom orati drastično da povećaju cene hleba i proizvoda od brašna. Albanski mediji javljaju da su poskupeli krompir i luk.
U prve četiri sedmice nakon što je kosovska vlada uvela takse od 100 odsto za srpske i proizvode iz Bosne i Hercegovine, prema podacima carinske službe, ocarinjena su 174 kamiona a 145 ih je sa robom iz centralne Srbije, 29 iz Bosne i Hercegovine.
Radi se uglavnom o sirovinama za domaće proizvođače. Uvoznici su platili taksu od 100 odsto i to prema podacima carine, u iznosu od više od 290 hiljada evra – 250 hiljada evra na sirovine iz centralne Srbije i 41 hiljadu evra za sirovine iz Bosne i Hercegovine.
Carina saopštava da je u istom periodu prošle godine iz centralne Srbije i Bosne na Kosovo ušlo blizu tri hiljade kamiona, sa raznim proizvodima u vrednosti od 35 miliona evra.
To uključuje i proizvode iz centralne Srbije i BiH, ali i proizvode međunarodnih brendova.
Predstavnici zajednice proizvođača na Kosovu kažu da je taksa za srpske i proizvode iz BiH dala svoje efekte ukupnoj ekonomiji Kosova. Jedan od efekata, prema njima, je povećanje domaće proizvodnje.
Kažu da su kosovska preduzeća u građevinskoj industriji povećala prodaju svojih proizvoda za 40 odsto, dok u prehrambenoj industriji taj procenat iznosi 25 odsto. U transportu, trgovini i uslugama beleži se rast od pet procenata. U drugim delatnostima taj rast je 10 odsto.
Izvor RTS
