Najnovija zbirka pesama Novice Sovrlića „Zlato Zvečana“ predstavljena je mitrovačkoj publici prošle nedelje u galeriji „Akvarijus“.
Iz raskošnog rodoljubivog opusa ovog pesnika, „Zlato Zvečana“ objedinjuje pesme inspirisane neosvojivom, mističnom tvrđavom sa kojom svaka duša ima neki lični, drugačiji odnos.
Kao deca, svima nam je kao divljenja dostojan podvig izgledalo prvo osvajanje tvrđave. Išli bismo prvo utabanim putem, a onda to ne bi bilo dovoljno. Nova adrenalinska injekcije je pronalažena u uspešnom savladavanju kraćeg ali rizičnijeg puta preko tzv. „belih stena“. „Crne stene“ su ipak ostajale preveliki zalogaj.
A kada bi se dete jednom uspelo na vrh tvrđave, pa vrhovima prstiju pomilovalo sigu donžon kule, pa krišom u džep stavilo ružičasti kamenčić iz temlja crkve Svetog Đorđa i na kraju sa oduševljenjem gledalo Obilić i vrhove daleke Drenice, tada bi bajka počinjala.
Svi smo po pravilu sa Zvečana silazili izmišljajući najneverovatnije priče i doživljaje. O pronađenom oružju, nakitu, okovima, skeletima, usnuloj princezi koja u skrivenom podrumu do koga vode lagumi i danas nakon mnogo vekova , netljena čeka viteza da se vrati iz ljutog boja. Toliko smo izmišljali i maštali, da danas više ne znam šta jeste deo u javnosti prihvaćenog narodnog prela, šta istina ozvaničena u pisanim dokumentima, a šta smo mi izmaštali. I prisećamo se toga često. Ali malo ko od nas i danas to radi.
Novica Sovrlić radi. On i sad mašta i zamišlja kako je to bilo. Ko je tu svadbovao, ko robovao. I on je sve te naše dečačke maštarije malo literarno konsolidovao i kao svaki pravi dečak-pesnik, bestidno priznao: Da, ja i danas sa 62. godine, maštam o jednom davnom danu kada se dok su Stefanu vadili oči, jedan carević zagledao u jednu dvorjanku, na uspenjskoj liturgiji u Georgijevoj crkvi. Priznaje i to da bi dao sve da sazna da li srednjovekovne dunje mirišu isto.
„Pesnik je zvonar. Zvonar koji nas budi i podseća na ono što smo imali, pa izgubili – svetlu istoriju, veru, divnu pravoslavnu i prelepi jezik naš srpski”, rekla je govoreći o ovoj zbirci pesnikinja Ljiljana Bralović..
A Zvečan nikad nije bio samo od kamena. U njega se i danas uziđuju likovi onih koji ga pamćenjem i slavopojem podupiru da se ne sruši. Pesnik Živojin Rakočević kaže da je Sovrlić kamen iz Ibarskog Kolašina koji se uzidao u tvrdi zvečanski grad.
“U nasleđe tvrdog grada Zvečana i pevanja o njemu, uzidao se jedan kamen iz Ibarskog Kolašina. Svako ko se zagleda u njegove kamene bore, prepoznaće lice pesnika Novice Sovrlića. A kod njega se iz bajke, iz perspektive deteta, iz prenaglašene idile javljaju simboli, slike i motivi koji strukturu ove zbirke čine dinamičnom i iznenađuju čitaoca. To je ona stara teorijska postavka – da je pisac uspeo onog trenutka, kad nečim vrlo poznatim na nov način iznenadi čitaoca“ kaže Rakočević.
Sam pesnik priča da je “Zlato Zvečana” svojevrstan poetski spomenik njegovom pokojnom bratu, priča o pitanjima duše i možda previše optimistično zapaža: “A mi Srbi uvek volimo da razmišljamo i raspravljamo o duši, pa gledamo u nebo. A kad iz Mitrovice pogledate gore, uvek vidite Zvečan”.
Koliko je duša u misaonoj žiži današnjeg Srbina, diskutabilno je. Da jeste, spustio bi se valjda neko u nju dosad, pa bi našao to zlato Zvečana mnogo pre Sovrlića. Ovako, izgleda da u njoj nije baš tako velika gužva kako Sovrlić misli a zlatna groznica koja je dohvatila njega, odavno nema razmere epidemije. Tragači za duhovnim blagom su oduvek malobrojni.
Stihove iz zbirke je govorila dramska umetnica Milica Mandić.
Izdavači su Udruženje književnika Srbije iz Beograda i Književno društvo Kosova i Metohije iz Kosovske Mitrovice. Dizajn je uradila naša slikarka Miljana Dunđerin.
Novica Sovrlić je predsednik Društva književnika Kosova i Metohije, rođen je 1956. godine u Kosovskoj Mitrovici, gde i danas živi i radi. Objavio je zbirke pesama „Zemlja stričeva“ (Prosveta, Beograd 1997), „Nisi ista“ (NIP Vranjske knjige), „Čitac“ (Gradac, Raška 2004) i „Gavranov poljubac“ (UKS-DKKiM, Beograd-K.Mitrovica 2016), kao i zbirku pripovedaka „Jelisavetin lakat“ (NIP Panorama, Priština-K. Mitrovica, 2010). Zastupljen je u više zbornika i antologija savremene srpske poezije. Pesme su mu prevođene na poljski, češki, švedski, rumunski, engleski i francuski jezik.
Sovrlić je i član Upravnog odbora i potpredsednik Udruženja književnika Srbije. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, između ostalih i Zlatne značke KPZ Republike Srbije za doprinos u kulturi (2002). Poslednja u nizu nagrada, „Zlatni Orfej“ dodeljena mu je u maju 2017. godine, u Frankfurtu – njegova pesnička zbirka „Gavranov poljubac“ proglašena je za najbolje poetsko ostvarenje u okviru takmičarskog programa 22. majskih susreta pisaca iz dijaspore i Srbije.
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica
