Kako se navodi, pod procesom dijaloga i pregovora se podrazumeva “efikasan i jedini način za postizanje održivog, sveobuhvatnog, međunarodno prihvatljivog i pravno obavezujućeg sporazuma između dve države-suseda”.

Prema tom predlogu tri su fundamentalna pitanja koja formiraju okvir, sadržaj i karakter procesa dijaloga i sveobuhvatnog sporazuma: “teritorijalni i unitarni karakter države Kosovo, strateški interes države Kosovo i Republika Kosovo je državno uređenje parlamentarne demokratije i sekularnog društva unutar multi-kulturne tradicije”.

Skupština, navodi se, neće podržati razgovor koji, kako se navodi, “ne uzima u razmatranje i osporava strukturalne i identitetske osnove tzv. Kosova”.

Predviđeno je da kosovska skupština izglasa Zakon o dijalogu, kojim će biti obezbeđena pravna validnost i zakonsko sankcionisanje sadržaja Platforme za dijalog, kao i odgovornosti predstavnika prištinskog tima u pregovorima.

Predlog rezolucije predviđa obezbeđivanje šireg političkog konsenzusa političkih partija, a u izradu Platforme bio bi uključen i jedan predstavnik parlamentarne opozicije.

Predviđeno je formiranje i Odbora za izradu Platforme za dijalog čiji članovi bi bili iz pregovaračkog tima i civilnog društva izabranih u parlamentarnoj proceduri.

Takođe, predviđeni su i rokovi za izradu i funkcionalizaciju Platforme i Zakona o dijalogu, a pregovarački tim bi bio u obavezi da u roku od 30 dana skupštini dostavi nacrte Platforme i Zakona o dijalogu.

Inače, tim Prištine za dijalog sa Beogradom, koji se u Predlogu rezolucije naziva “državna delegacija” imaće ovlašćenja i ekskluzivno pravo da saopštava i javno interpretira postupke, sadržaj i postignuća u tom procesu.

Tim će činiti politički predstavnici koje će izglasati parlament, a predvodiće ga dva predstavnika – po jedan iz vladajuće koalicije i predstavnik opozicije i oni će biti izabrani u parlamentu.

Izvor Tanjug/Večernje Novosti