Ključna ofanziva: Bolje da se kosovska bitka nastavi u Njujorku, nego…

Inicijativa za održavanje sednice Saveta bezbednosti UN povodom formiranja vojske Kosova prilika je da Srbija krene ofanzivnije u odbranu Kosova i Metohije.

Kao jedna od mogućih srpskih reakcija na najavu formiranja vojske Kosova jeste i mogućnost da Srbija zatraži sednicu Saveta bezbednosti UN (SB) na tu temu, najavio je u obraćanju naciji srpski predsednik Aleksandar Vučić.

„Da upozorimo svet i ukažemo svetu šta se zbiva, da ukažemo na razmere katastrofe koja sledi ukoliko neko ne zaustavi Prištinu u najkraćem roku“, rekao je Vučić i dodao da potezi Prištine dovode u opasnost ceo region.

On je naglasio da će se Srbija konsultovati sa predstavnicima Rusije i Kine, kao i da će razgovarati sa predstavnicima SAD.

Srpski predlog za održavanje eventualne sednice SB prethodno bi morale da prihvate članice tog saveta, kaže nekadašnji šef jugoslovenske misije pri UN Vladislav Jovanović, koji naglašava i da će zapadne zemlje činiti sve da to spreče.

U ovom slučaju, prema Jovanovićevim rečima, Rusija i Kina ne bi imali samo ulogu predlagača, već i aktivnih stalnih članica SB koje bi vršili pritisak na druge članice i pomagale da se u javnosti stvori povoljan utisak da je situacija na KiM do te mere postala opasna da SB ne može da izbegne da vrši svoju ulogu.

Teško je reći hoće li inicijativa proći, ali Jovanović naglašava da bi ta diplomatska akcija trebalo da bude početak šireg i promišljenijeg srpskog zalaganja za obnavljanje srpskog prava na Kosovo i Metohiju, koje proističe iz našeg Ustava i Rezolucije 1244, koja je na KiM predvidela samo jednu vojnu silu — Kfor. A Kfor je privremena vojna sila dok traje vrhovna vlast UN na teritoriji južne srpske pokrajine.

Jovanović je zastupnik mišljenja da bi Srbija trebalo ofanzivnije i šire da stupi u akciju objašnjavanja nepravde koja se događa na KiM uz pomoć upotrebe sile.

Ono što bi Srbija valjalo da čini je da bude, kako kaže, politički aktivnija prema višenacionalnim zemljama, koje se takođe suočavaju sa problemom separatizma na svojim teritorijama.

Sa državama poput Indije, Irana, Indonezije, Nigerije, Meksika, Južne Afrike, Brazila i Španije valjalo bi raditi i objašnjavati kosovski problem, kako te zemlje ne bi dobijale informacije servirane samo od zagovornika kosovske nezavisnosti.

Ako se zagovornicima kosovske nezavisnosti žuri, logično bi bilo da se nama ne žuri, dodaje Jovanović. Zbog toga bi trebalo obnoviti političku borbu za priznavanje i uvažavanje srpskog suverenog prava na KiM, kao i da se kosovsko pitanje rešava u okviru Rezolucije 1244.

Koliko Srbiju čeka težak posao u najvišem telu svetske organizacije možda najbolje govori činjenica da stalne članice Saveta bezbednosti ne mogu da se slože ni oko jednog pitanja važnog za svetski mir i bezbednost.

Više nego u doba Hladnog rata, između velikih sila postoji nesaglasnost i unakrsno ulaganje veta zbog rešavanja pitanja Sirije, sankcija prema Iranu ili Severnoj Koreji, „slučaja Skripalj“, u kojem Velika Britanija pokušava da prebaci odgovornost na Rusiju zbog navodnog trovanja svog špijuna u ruskim redovima, kao i zbog najteže humanitarne krize u svetskoj istoriji, onoj u Jemenu.

Saglasnosti među članicama SB nema povodom ukrajinske krize, dok je Kosovo i Metohija posebna priča. Podsećamo, tokom predsedavanja Velike Britanije Savetom bezbednosti, Kosovo i Metohija prvi put od 1999. godine su skinuti sa dnevnog reda sednice tog tela.

Ovog novembra predsedavanje Savetom preuzela je Kina, koja je odlučila da se nova sesija o stanju u južnoj srpskoj pokrajini održi 14. novembra, baš na dan kada je jedan od političkih lidera kosovskih Albanaca Kadri Veselji najavio formiranje kosovske vojske.

Izvor Sputnik

Comments

Archives

"This project was funded through a U.S. Embassy, Pristina grant.  The opinions, findings, and conclusions or recommendations expressed herein are those of the Author(s) and do not necessarily reflect those of the Department of State."

"Ky projekt u financua përmes grantit të Ambasadës Amerikane në Prishtinë. Mendimet, përfundimet dhe konkludimet apo rekomandimet e shprehura këtu janë të Autorit(ëve) dhe jo medoemos pasqyrojnë qëndrimet e Departamentit të Shtetit."

“Ovaj projekat je finansiran preko granta Američke Ambasade u Pristini. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke sadrzane ovde pripadaju autoru(ima) i ne izrazavaju neophodno stavove State Departmenta."