Predsednik kosovske Komisije za nestale osobe Prenk Đetaj izjavio je da će danas Udruženja nestalih na Kosovu dobiti 25 hiljada evra, koje je premijer Kosova Ramuš Haradinaj obećao krajem avgusta , kao podršku Vlade, na Međunarodni dan nestalih,30 avgusta.
S druge strane, savetnik premijera Ramuša Haradinaja za nestale osobe, Jahja Luka je saopštio da će 5.novembra u Hagu, gde će pored kosovske Komisije za nestale osobe biti prisutne i one iz celog regiona, biti potpisan Operacionalni plan za rasvetljavanje sudbine nestalih, koji je podržan od Međunarodne Komisije za nestale osobe.
“17.-tog i 18.-tog novembra imaćemo Radionicu u Sarajevu oko Zakona za nestale osobe. Vodiće se diskusija da porodice dobiju penziju, a mi ćemo raditi na jednom draftu Rezolucije koju ćemo poslati kompetentnim osobama, kako bi porodice nestalih osoba bile finansijski podržane”, izjavio je Luka.
Luka je takođe istakao da Srbija zna gde se nalaze tela ubijenih Albanaca, jer po njemu, sve je radila “planski”.
“Radila je na skicama i zna gde se nalaze naši ljudi. Ako oni neće da sarađuju, mi ćemo ih sami pronaći. Mi stalno tražimo da se otvore arhive”, rekao je Luka.”
Inače, pre nedelju dana Veljko Odalović, predstavnik Radne grupe Srbije za nestale osobe je nakon sastanka delegacija Kosova, Srbije i Međunarodnog crvenog krsta u Beogradu, izjavio je da su porodice nestalih osoba sa pravom nezadovoljne i da Priština traži da se prodube traženja u arhivama koje se nalaze u Srbiji , a da se isto traži i od Prištine.
Na ovom sastanku u Beogradu, Radne grupe za nestale osobe usvojile su procedure za primopredaju pronađenih posmrtnih ostataka identifikovanih osoba, koje se vode kao nestali tokom ratnih sukoba na Kosovu, a koje će biti isporučena njihovim porodicama.
Febijen Burdie koji je predvodio delegaciju Međunarodnog Crvenog krsta je rekao da je u 2018. godini rešeno samo sedam slučajeva nestalih osoba, a Arsim Grdžaljiu, iz Radne grupe za nestale osobe se složio da je broj identifikovanih osoba veoma mali i dodao da je od početka godine na Kosovu otvoreno pet lokacija, a da su u regionu Đakovice pronađeni posmrtni ostaci pet osoba.
“Čekamo na analize DNK od Međunarodnog komiteta za nestale osobe, koji je sada prebačen u Hag.”, rekao je Grdžaljiu i naveo da su istražene i lokacije u regionima Podujeva, Gračanice, Kačanika i Srbice, ali da do sada nije bilo rezultata.
Ugledne međunarodne i regionalne organizacije, poput Međunarodnog Crvenog krsta ili Fonda za humanitarno pravo, navode da je tokom ratnog konflikta na Kosovu nestalo preko 6,000 osoba, od kojih je najveći broj Albanaca. Prema nekim statistikama do sada je rešeno oko 70 odsto slučajeva nestalih dok se traga za još preko 1,600 njih.
Kosovski analitičari smatraju da do sada, osim deklarativnih izjava, nije postojala ni politička volja Srbije i Kosova da se pitanje nestalih osoba što pre okonča, tvrdeći da se da se ovo pitanje pominje samo u određenim prilikama, kao što je, na primer Međunarodni dan nestalih. Podatak iz kosovskog Izveštaja vladine Komisije za nestale osobe, da je tokom 2017.-te godine je predato samo 28 posmrtnih ostataka porodicama nestalih, navodi na zaključak i da je protokom vremena sve teže doći do pravih svedoka eventualnog zločina.
Iljir Deda iz Alternative za Kosovo smatra da je rešavanje pitanja nestalih osoba ključ za pomirenje sa Srbijom, i da to nije samo jednosmeran, već dvosmeran proces. On je objasnio da ako se od Srbije traži da otkriju arhive grobnica, to isto treba da uradi i Kosovo.
Ipak, Ibrahim Makoli, predsednik delegacije Kosova za razgovore sa Srbijom o nestalim osobama je mišljenja da u rešavanju ovog problema treba da bude aktivnija i Evropska Unija.
“Republike Kosovo i Republika Srbija diskutuju o nestalim osobama od 2004.-te godine, odnosno od 2005.-te godine kada su počeli sastanci Radnih grupa za nestale osobe uz posredovanje Međunarodnog Komiteta Crvenog krsta. Ali, veoma je potrebno aktivnije uključivanje EU, dakle zvaničnog Brisela u ovo pitanje, pošto smo ocenili kao mogućnost za produbljivanje pritiska na srpsku stranu kako bi bila koperativnija u ovom procesu” izjavio je Makoli.
I direktorka Fonda za humanitarno pravo Milica Kostić, je svojevremeno izjavila da je od velikog značaja za pronalaženje nestalih osoba otvaranje državnih arhiva. Ona je, s druge strane, iznela i da njena organizacija godinama ne može da dobije podatke o postupcima asanacije terena koje je sprovodila vojska Srbije (premeštanje žrtava sa jednog na drugo mesto), objašnjavajući da je to zabranjeno zakonom, budući da ta dokumenta sadrže informacije o najtežim krivičnim delima.
U svakom slučaju, za učestvovanje u ubistvima i prikrivanju tela žrtava svih etničkih zajednica, zbog kojih su se vodile ili se vode kao nestali, do sada niko nije procesuiran, ni na Kosovu ni u Srbiji.
Izvor: KosovaLive, RTV Puls
