Na sednici Radne grupe za lica koja se vode kao nestala, delegacije Beograda i Prištine usvojile su procedure o primopredaji posmrtnih ostataka koje, kako se očekuje, treba da doprinesu i pomognu procesu pronalaženja nestalih, saopšteno je posle sastanka.
Sednici je predsedavao Međunarodni komitet Crvenog krsta, a predsedavajući Fabijan Burdije rekao je novinarima da je samo sedam slučajeva rešeno u ovoj godini.
“Međunarodni komitet Crvenog krsta zabrinut je zbog sporog stepena napretka u rešavanju ovog pitanja, koje treba tretirati isključivo kao humanitarno”, rekao je Burdije.
Burdije je naveo i da mnoge porodice nestalih lica, čekajući informacije o svojima, nažalost nisu dočekale odgovore.
“Nadamo se da će usvajanje Procedura o primopredaji posmrtnih ostataka između delegacija Beograda i Prištine biti korisno za ceo ovaj proces”, rekao je Burdije.
Naveo da se danas, 20 godina kasnije, od 6.057 lica čiji je nastanak prijavljen toj međunarodnoj organizaciji nakon oružanih sukoba na Kosovu, za 1.647 još traga.
“Njihove porodice žive u neizvesnosti, ne znaju šta se desilo sa njihovim najbližima, ne mogu da obave dostojanstvenu sahranu, zaleče rane i nastave dalje sa svojim životima”, naglasio je Burdije.
Na konferenciji je rečeno da Međunaroni komitet Crvenog krsta od osnovanja Radne grupe kao neutralni posrednik istražuje nacionalne i međunarodne arhive u cilju dobijanja informacija koje bi dovele do novih grobnica, kako bi se razjasnila sudbina što većeg broja nestalih i pomoglo porodicama u rešavanju administravnih i pravnih pitanja.
Šef beogradske delegacije Veljko Odalović naveo je da je na sastanku, pored pravila i procedura za prenos posmrtnih ostataka kojim bi se prevazišle eventualne nesuglasice, potvrđeno i formiranje ekspertskog tima koji bi se bavio dubinskom analizom svih informacija.
Odalović je rekao da saradnja dve delegacije ide ka tome da se da što više informacija porodicama koje su, kako kaže, s pravom nezadovoljne, jer se 20 godina posle oružanog sukoba na Kosovu i dalje traga za 1.647 lica.
“Informacije su nam neophodne za nova traženja, zato upućujemo zajednički apel i želimo da učinimo sve što je moguće da damo što više informacija porodicama gde su njihovi najmiliji”, rekao je Odalović.
Arsim Gerkshaliju iz prištinske delegacije rekao je da je broj identifikovanih i nađenih lica nesporno mali.
Prema njegovim rečima, jedan od razloga je nedostatak informacija, a neke lokacije možda nisu precizno određene.
Kako je istakao, od januara do oktobra ove godine, aktivirano pet lokacija na Kosovu, u regionu Đakovice, i da je poslednji put nađeno pet lica za koje se čekaju rezultati DNK analize.
Geraksihaliju kaže da istrage u okolini Podujeva, Gračanice i Kačanika nisu dale rezultate.
Suzana Matejić iz Komisije za nestala lica rekla je da je pronalaženje i identifikacija nestalih lica za Vladu Srbije jedan od prioritetnih problema i da učesnici u tom procesu imaju podršku.
“Svi učesnici, i delegacije Prištine i iz Beograda, kao i Međunarodni Crveni Krst, svi smo posvećeni iako često izražavamo negodovanje jer dinamika nije ona koju očekujemo. Iako nismo zadovoljni rezultatima, saradnja traje i ostvarena je i ubudućnosti će se nastaviti, sve dok budemo tragali za nestalim licima”, rekla je Matejićeva.
Istakla je da je važno da tim ima pristup podacima iz međunarodnih arhiva.
Izvor: RTS
