Za Srbe na Kosovu i Metohiji dijalog Beograda i Prištine u Briselu predstavlja šansu za uspostavljanje međusobnog poverenja i trajnog mira, izjavio je danas ministar za zajednice i povratak u privremenim institucijama Kosova Dalibor Jevtić i dodao da je formiranje zajednice srpskih opština za njih životno pitanje.
Jevtić je na panelu „Da li je Briselski sporazum klinički mrtav“, koji je organizovao Nacionalni konvent o EU u Beogradu, kazao da je za Srbe na KiM značajno da se razgovara, da dijalog ne bude mrtav jer, kaže, kada se razgovara, onda vide i šansu da se određeni problemi rešavaju.
„Briselski dijalog za nas jeste životno važan u smislu šanse koja treba da nam omogući da određena pitanja rešavamo, a da se ne gleda na taj proces kao na nešto što je samo politika, već na nešto što je sam život i u tom smislu za nas je ZSO životno, a ne političko pitanje“, kazao je Jevtić.
Srbi koji žive na KiM, na čitav proces dijaloga u Briselu i na svako pitanje, pa i pitanje razgraničenja, gledaju kao na mogućnost da se uspostavi mir i međusobno poverenje, rekao je Jevtić.
Naveo je i da je poznato da se na Briselski sporazum razlicito gleda u Prištini i Beogradu i istakao činjenicu da je danas 2005. dan od kada je potpisan sporazum o formiranju ZSO i da do danas nema ništa što bi moglo da se kaže da je makar prvi korak u procesu formiranja.
„To nije slučajno. Pitanje zašto do toga nije došlo trebalo bi postaviti onima koji su garant, odnosno EU, zbog čega nije upotrebljen niti jedan mehanizam koji bi doprineo do uspostavljanja ZSO. Kada to kažem, ako vidimo neke druge događaje na Kosovu, jasno je da EU kada nešto želi onda nađe i načina i mehanizme da do toga dođe“, istakao je Jevtić.
Prema njegovim rečima, nedavno pokrenuta inicijativa da se formira novi pregovarački tim Vlade Kosova za dijalog u Briselu, koju Srpska lista neće podržati, može samo proces dijaloga u Briselu da vrati na početnu fazu, što bi samo dodatno otežalo sam proces u uspostavljanju međusobnog poverenja.
Kako je naveo zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Damjan Jović, pozitivni domet pregovaračkog procesa i Briselskog sporazuma jeste činjenica da dok se razgovaralo i dok su se postizali sporazumi, nije bilo većeg etničkog nasilja na KiM, izuzimajući atentat na Olivera Ivanović.
„Svakako mislim da je najveći domet Briselskog sporazuma to što dok razgovaramo bar se ne bijemo međusobno. Za ljude koji žive na KiM to je ono što najviše znači“, istakao je Jović.
Kazao je da Beograd ne odustaje od Briselskog sporazuma, što pokazuje i doslednim podsećanjem na to da, obaveza preuzeta Briselskim sporazumom, da se formira ZSO, nije ispunjena.
„Da li je Briselski dijalog klinički mrtav ili mrtav u potpunosti u narednom periodu direktno zavisi od liderskih sposobnosti EU i volje političke elite u Vašingtonu, da li ga žele klinički mrtvog ili ga žele živog“, kazao je Jović.
Programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava Ivan Đurić naveo je da je Briselski dijalog nesumnjivo doprineo boljem razumevanju dva društva, ali da problem predstavlja limit tog sporazuma, odnosno što se on, kaže, od početka vodi „jedni protiv drugih“.
„On ne može da doprinese do značajnog poverenja između dva društva zato što se odmah nakon napuštanja zgrade iz Brisela šalju različite poruke, a to su poruke takmičenja. U takvoj atmosferi se ne gradi poverenje“, kazao je Đurić.
Kada dijalog i sporazum postane univerzalan, navodi Đurić, u tom trenutku može se govoriti o početku pune normalizacije.
Izvor: TV Most / Tanjug
