Kosovska politika i dalje je podeljena u vezi dijaloga sa Srbijom. I vladajuće stranke i opozicija insistiraju na usvajanju svojih rezolucija u Skupštini Kosova po tom pitanju, a u međuvremenu rečnik između predsednika i premijera Kosova sve je oštriji.
Predsednik Hašim Tači i dalje zastupa stav da konačni sporazum u dijalogu Kosova i Srbije treba da predvidi i promenu granice, odnosno “korekciju”, kako bi se Preševska dolina pripojila Kosovu.
Ostatak političkog miljea malo veruje u to da se Preševska dolina može pripojiti Kosovu a da Kosovo ne da Srbiji nešto za uzvrat, stoga je i premijer Kosova Ramuš Haradinaj u više navrata poručivao da bi promene granice značile novi sukob između Kosova i Srbije.
Haradinaj je u ponedeljak kazao da je “ideja o promeni granice mrtva”, te izrazio “saučešće” onima koji je podržavaju, na šta je Tači u poslepodnevnim satima uzvratio.
“Siguran sam da premijer ima potrebe da koriguje svoje izjave i stavove u vezi procesa dijaloga”, kazao je Tači, dodajući da “naše pozicije nisu večne, predsednici i premijeri mogu da se menjaju, oni dolaze i odlaze, a pogotovo se mogu promeniti oni koji se ne poprave”.
Tači insistira da Kosovo treba da ima jednu zajedničku platformu u dijalogu sa Srbijom, te je pozvao partije u Skupštini da usaglase svoje stavove. One to pokušavaju da postignu putem skupštinskih rezolucija koje inače nemaju obavezujuć karakter i koje su samo izraz političke volje te institucije.
Trenutno su na stolu četiri rezolucije u vezi sa dijalogom, a kosovski analitičari ocenjuju da građani nemaju razloga da ozbiljno shvate rezolucije Skupštine Kosova upravo zato što do sada nijedna rezolucija te institucije nije sprovedena.
Jednu takvu rezoluciju su proteklog vikenda izradile vladajuće strane, a u vezi platforme za dijalog sa Beogradom, putem koje je izražen stav da se teritorijalni integritet Kosova u dijalogu sa Srbijom neće menjati.
Pre nje, rezoluciju za dijalog izradila je i opoziciona Socijaldemokratska partija, zahtevajući da Skupština preuzme rukovodeću ulogu u razgovorima sa Srbijom, osporavajući tako aktuelnu ulogu predsednika Kosova Hašima Tačija, u tom procesu.
Drugu rezoluciju predložila je druga opoziciona stranka, Demokratski savez Kosova, uz podršku pokreta Samoopredeljenje, i njom se osporavaju angažovanja predsednika Kosova po pitanju promene granica, odnosno “razmene teritorija” ili “korekcije granice” u dijalogu Kosova i Srbije.
Treću rezoluciju predložili su politički lideri Preševske doline, a tiče se pripajanja tog dela Srbije Kosovu.
Artan Demhasaj iz nevladine organizacije “Çohu” kaže da se predložene rezolucije potpuno razlikuju po pitanju pristupa dijalogu.
“Ukoliko ove partije zaista žele da utiču na proces dijaloga Kosova i Srbije, moraju da znaju da to ne mogu da postignu rezolucijama. Mogu na druge načine, ali nikako rezolucijama, uzimajući u obzir da ranije nijedna rezolucija nije sprovedena. Prema tome, ovo je pokazatelj da inicijative imaju politički cilj, čak i partijski, više nego da utiču na proces dijaloga”, navodi Demhasaj.
Politički analitičar Artan Muhadžeri smatra da partije žele da odvrate pažnju sa efektivnog i konkretnog odlučivanja, tako što pažnju preusmeravaju na birokratski i apstraktni nivo.
“Kako vladajuće stranke, tako i one u opoziciji, trude se da putem rezolucija stvore veštačku sliku kao da su zainteresovani da dođu do rešenja”, konstatuje Muhadžeri.
Prošli saziv Skupštine Kosova usvojio je 11 rezolucija o različitim pitanjima, a aktuelni je do sada usvojio 13 rezolucija.
Demhasaj kaže da se te rezolucije nisu ispoštovale, kao što je i ona o dijalogu na osnovu koje je predviđeno da Vlada obaveštava Skupštinu o toku dijaloga. Nisu se ispunile ni rezolucije o uklanjanju roming tarifa u telekomunikacijama Kosova i Albanije, kao i o potpunom uklanjanju granične kontrole na granici Kosova i Albanije.
Izvor: Radio Kontakt plus / RSE
