Čudu je ravan susret sa čovekom koji poziva na stvaranje u vreme sveopšte duhovne destrukcije. U masi bezidejnih, besmislenih i jalovih „projekata“ ljudi sa vizijom i tačkom kao parolom, retki su, nestvarni i prelepi.
Umetničko rukovodstvo galerije „Akvarijus“ koje čine Aleksandar i Miljana Dunđerin nastavljaju svoj kulturni angažman. Kolažnim umetničkim programom posvećenim stvaralaštvu Nenada Radosavljevića iz Leposavić, počela je još jedna sezona u „Akvarijusu“ sanjalačkog imena „Vizija.“
„Mi se trudimo maksimalno da pripremimo program, tipični događaji – kao što su likovni okršaji ostaju isti, a iznenađenja je puno. Biće tu gostiju iz inostranstva, gosti iz regiona, kao i lokalni stvaraoci u svim oblastima umetnosti“ kaže Miljana Dunđerin i dodaje da posle epohe vizionarstva logično sledi pobuna. Iako bi možda sve što rade sve ovo vreme, moglo i podvesti pod jedan nekada nenametljiv a ponekad i veoma bučan bunt protiv vulgarnog, nemoralnog , bezdušnog u koje sve dublje tonemo.
Da bi se odužili svojim redovnim posetiocima i uživaocima umetnosti, galerija je uvela jednu novinu. Uskoro će se onima koji cene njihov rad, pružiti mogućnost učlanjenja, koje podrazumeva simboličnu članarinu i mnoge pogodnosti – uvek rezervisano mesto na događajima, korišćenje biblioteke i još mnogo toga.
U ovoj sezoni, led je prošlog petka probio Nenad Radosavljević. Novinar, analitičar, aktivan učesnik aktuelnog društveno- političkog diskursa. Britkog jezika, bez zadrške kritikuje svakog ko kritiku zasluži, ne obazirući se na cenu, a ponajmanje na to kako kritikovani kritiku podnosi.
Znajući takvog Neda, o njemu govorimo kao o slobodoumnom, hrabrom mislećem čoveku.
I onda bivate svedok fantastične katarze. Oštri, strogi kritičar se preobražava u senzibilnog poetu i muzičara. Priznaje bez ustezanja, da je voleo Ivanu, da piše poeziju od najranijih godina zahvaljujući titovskom prosvetnom sistemu koji je od “malih pionjera” očekivao da svoju neizmernu ljubav prema “najvećem drugu” iskažu stihovima. Taj Nedo nadahnuto govori o ruskim klasicima i o tome koliko je važan trenutak u životu mladog čoveka kada se prvi put zaigra Heseovim staklenim perlama. O tome kako se kali pesnik i kako se ovladava veštinom upotrebe reči. Jer i reč, ako se ne koristi kako valja, ume da užegne, da se razmaže.. da poseče…. Miljković nam pripobeda da ga je jedna ubila.
O tom Nedu govorimo kao o još slobodoumnijem i još hrabrijem čoveku. Ma koliko suludo zvučalo, više je hrabrosti potrebno da otvoriš srce nego da otvoreno kritikuješ sistem.
Te večeri, u “Akvarijusu” je premijerno prikazan spot za pesmu “Ivana” urađen u mediteranskom maniru..
Nedovu poeziju govorile su dramske umetnice Milica Mandić (koja se pojavljujeu spotu) i Dunja Nikolić, a pored njih tu su bili i Snežana Džogović i Maihailo Radičević.
A sve je bilo upotpunjeno prigodnim priznanjem, kojim ga je odlikovao Centar za kulturu Sava Dečanac iz Leposavića.
Nakon večeri posvećenoj stvaralaštvu Nenada Radosavljevića, usledio je nastup kantri-rok benda “Burns” iz Kraljeva. Slušali su se The Doors, Ejmi Vajnhaus i mnogi drugi klasici rok-muzike u malo drugačijem duhu.
I tako, posle slavljenja slobode, umetnosti i ljubavi, počeo je još jedan ciklus umetničke reanimacije Mitrovice. To što se svaka naredna sezona zove drugim imenom, nikako ne znači da se težište pažnje učesnika tog procesa premešta sa jednog fenomena na drugi. Nikako. Sloboda, umetnost, ljubav i sada vizija dođu mu nešto kao različiti stupnjevi kaljenja stvaraoca, svaki sledeći je teži od prethodnog. Ako nisi slobodan, ne možeš da budeš umetnik. Ti se taman deklarišeš kao umetnik, oni od tebe zahtevaju da ovladaš najsuptilnijim umećenjem bezuslovnog voljenja. Ti se potrudiš, zavoliš, a oni sve uslože tražeći da izmaštaš i vizuelizuješ neki lepši, čistiji svet… a zapravo, tokom tog selektivnog procesa u kome najjači ostaju, taj i takav svet je u embrionu…
Srećna nova umetnička godina u eri Vodolije.
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica
