Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u svakoj populaciji postoji 10-15% osoba sa invaliditetom. Međutim, na Kosovu se ne zna tačan broj osoba sa invaliditetom, jer još uvek nije ustanovljeno koje sve osobe spadaju u ovu grupu.
Postoji niz problema sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju, a kao najveći njihovi problemi izdvajaju se obrazovanje, nezaposlenost i nepristupačnost javnim ustanovama, odnosno neizgrađeni prilazi za osobe u invalidskim kolicima.
Predsednica NVO “Mali ljudi Kosova“ Hiljmnijeta Apuk, ističe da osobe sa ograničenim potrebama žive u sredinama koje ih ograničavaju, ali da je situacija znatno bolja u odnosu na period pre 1999. godine.
“Postali smo vidljiviji u društvu, imamo pristup medijima, naš glas se čuje više nego ranije. Tako da, polako utičemo na promenu javne svesti o nama. Imamo šanse i mogućnosti, ne dovoljno, ali svakako je situacija za sada bolja nego ranije. Ljudi i javno mnjenje mogu da nas upoznaju, da nas vide, da nas čuju, da vide te različitosti, naše potrebe, kao i naše mogućnosti, jer su one u nekim oblastima veoma velike“, istakla je Apukova.
Ona je dodala da osobe sa invaliditetom nemaju pristup javnim površinama, javnim institucijama, te da isti problem imaju i starije osobe, kao i majke sa malom decom u kolicima.
Apukova ističe da se greške prave tako što u timovima za donošenje razvojnih planova nemaju osobe sa invaliditetom.
Marko Marjanović, predstavnik “Centra za orijentaciju društva” iz Kosovske Mitrovice, kao alarmantan problem osoba sa invaliditetom izdvojio je nepoštovanje zakonskih rešenja koja su dobra na papiru i koja su primenjiva, ali koja se iz raznih okolnosti ne primenjuju.
“Iz regiona iz kojeg ja dolazim je zakonom tačno propisano da je svaki poslodavac koji zapošljava do 50 radnika dužan da zaposli jednu osobu sa invaliditetom, a vidim da se to u praksi ne primenjuje, zbog čega i zašto ne znam“, rekao je Marjanović.
Menadžer NVO “Komunikacija za razvoj društva“ Oliver Vujović, odnedavno je pokrenuo akciju “Otvorimo srca, budimo ljudi“, koju čini grupa entuzijazista, a koja za cilj ima da unapredi druženje osoba sa invaliditetom sa građanima.
“Ta radost i ta sreća na licima osoba sa invaliditetom, da su okružena ne samo tim marginalizovanim ljudima, nego i sa ostalim naterala nasje da doprinesemo njihovom boljem životu i njihovom uključenju u socijalne tokove“, naveo je Vujović.
Slađana Jevtić, menadžer u Domu zajednice sa ograničenim mentalnim sposobnostima, poznatija javnosti kao “Kuća za omladinu“, kaže da njihova “kuća“ koja je počela sa radom još 2000. godine funkcioniše zahvaljujući podršci Crkve i raznih organizacija.
“Dom pruža dvadesetčetvoročasovnu negu korisnicima, predviđen je za 10 korisnika, o njima brinu četiri mediciske sestre i sedam negovateljica. Korisnici su uzrasta od 26 do 61 godine starosti. Takođe, u sklopu kuće korisnici imaju i radionicu gde se mogu baviti svojim aktivnostima“, istakla je Jevtićeva.
Rukovodilac divizije za osobe sa ograničenim sposobnostima i starije osobe u Ministarstvu za rad i socijalnu zaštitu u Vladi Kosova Ćazim Gaši, kaže da se sistem socijalne zaštite finansira iz kosovskog budžeta, ali da država ne može da ispuni sve potrebe lica sa invaliditetom.
Statistika govori da je na Kosovu najmanji procenat obrazovanih osoba sa invaliditetom, dok je najviši procenat nezaposlenih i umrlih.
Izvor: RTV Kim
Foto: RTV Kim
