Rešavanje “kosovskog čvora“ je već mesecima u centru pažnje domaće javnosti, a čini se da je iz Brisela stigao poslednji rok za krajnji dogovor.
Iako su političke ličnosti na visokim državnim funkcijama često pominjale raznorazne rokove i nagoveštavale datume za konačno rešenje, s obzirom na to kakve su aktuelne prilike i u Beogradu i u Prištini, oči su više nego ranije uprte u organe Evropske unije.
Sa jedne strane srpski politički vrh se suočava sa, verovatno njemu neočekivanim, otporom u pokušaju da se stigne do rešenja kosovskog problema, a proklamovana ideja, da li nazvana razgraničenjem, zamenom teritorija ili već nekim drugim geopolitičkim terminom, kao da nema dovoljno jako uporište u javnosti da bi bila i zvanično predložena.
S druge, prištinske vlasti, s premijerom samoproglašene države Ramušem Haradinajem na čelu, želi na svaki mogući način da preuzme kormilo pregovaranja sa Beogradom od Hašima Tačija, o čijem legitimitetu da to čini se priča već mesecima.
Imajući u vidu sve faktore, najave i izjave koje su upućivale na to da će kosovski čvor biti raspetljan ove godine sve su dalje od realnosti, što sasvim sigurno ne nailazi na odobravanje, pre svega u Briselu, s obzirom na to da mandat ovog sastava Evropske komisije ističe u maju 2019. godine.
Takođe, princip “neprenošenja” i “neuvođenja” problema u svoje, a pogotovo novo dvorište, koji smo imali priliku da vidimo u porukama Brisela da pitanje Kosmeta mora da bude rešeno pre nego što Srbija bude dobila šansu da se pridruži EU, a sve u vezi sa promašajem procene briselske administracije kada se radi o Kipru, može da se odnosi i na dijalog Beograda i Prištine.
Podsetimo, cela priča je započeta još u mandatu visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, da bi funkciju glavnog medijatora u razgovorima koji su vremenom podignuti i na predsednički nivo preuzela Federika Mogerini.
Ona je nedavno u Beču “izrazila nadu” da će dijalog Beograda i Prištine moći da se finalizira do kraja mandata aktuelnog sastava Evropske komisije, te istakla da “pruža podršku svakom rešenju do kog dođu dve strane”.
“Verujem da smo svi privrženi da finaliziramo dijalog narednih meseci, pre kraja mandata Evropske komisije”, navela je Mogerinijeva, koja sasvim sigurno neće ostati na toj poziciji i u narednom mandatu.
U diplomatskom tonu je odgovorila i na pitanje šta misli o ideji promene granica.
“Evropska istorija, kao što znate, zasnovana je na prevazilaženju etničkih nacionalnih država”, rekla je Mogerinijeva.
Da je maj sledeće godine verovatno poslednji rok za rešavanje pitanja Kosmeta, bar iz ugla Evropske unije, kojoj teže sve države takozvanog Zapadnog Balkana, uključujući i nepriznatu državu Kosovo, čije postojanje negiraju i pojedine članice evropske zajednice naroda, u uvijenoj diplomatskoj formi potvrdio je i evropski komesar za susedsku politiku Johanes Han.
“To nije zato što je kraj mandata Komisije, ali bi bilo od koristi, ako bi se to moglo zaključiti do, recimo, leta iduće godine, kako bismo krenuli novim koracima”, naveo je Han.
Kako će izgledati Evropski parlament, a samim tim i Evropska komisija, kao i ostala tela Evropske unije, nije sasvim izvesno, a izbori koji su zakazani za period od 23. do 26. maja sledeće godine mogli bi da donesu ozbiljne promene u briselskoj administraciji, s obzirom na rast nezadovoljstva radom Brisela u velikom broju članica EU.
Izvor: B92
