Albanci svoj papir već promovišu i lobiraju za podršku u zapadnim ambasadama. Predlog je zamena za ZSO i preko njega hoće do stolice u UN. Vučić sam traži kompromis.
Predstavnici vlasti u Prištini uveliko u zapadnim ambasadama predstavljaju svoje rešenje za status nezavisnog Kosova u kome bi položaj Srba bio uređen po uzoru na Južni Tirol u Italiji – ekskluzivno saznaju Novosti.
Ova akcija poklopila se i sa dogovorom Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja da nema pregovora o razgraničenju i preti da Beograd stavi pred svršen čin, uz svesrdnu pomoć centara moći koji su glavni sponzori nezavisnosti takozvane države Kosovo.
Ako Albanci dobiju podršku ključnih zemalja Zapada za ovaj svoj plan, to znači da će naša strana i predsednik Aleksandar Vučić praktično ostati izolovani u višemesečnim naporima da se konačno dođe do razrešenja istorijskog čvora uz održiv sporazum i obostrane kompromise.
Ova perfidna taktika počiva na nameri da nam prištinske vlasti, narodski rečeno, prodaju rog za sveću. Jer, kada smo ulazili u pregovore, model Južnog Tirola pominjao se kao opcija, ali za celu teritoriju Kosova u odnosu na centralnu Srbiju.
Albanci sada to, uz pomoć svojih decenijskih mentora, izvrću u status za Srbe, ali u svojoj nezavisnoj državi. A pritom duže od pola decenije nisu sproveli obavezu iz Briselskog sporazuma da formiraju Zajednicu srpskih opština. Zato im sada Južni Tirol dobro dođe kao alternativa za ZSO, ali uz zaokruživanje suvereniteta na celoj teritoriji. Time stvaraju uslove i da konkurišu za stolicu u Ujedinjenim nacijama.
Ovaj novi manevar nosi i veliku opasnost po stabilnost naše zemlje. Jer ukoliko uz pomoć Zapada ovo postane i zvaničan predlog Albanaca, dogovor bi bio praktično nemoguć i time bi se klizilo u rizik da Beograd i Vučić budu optuženi za krah pregovora s nesagledivim posledicama, i po Srbiju i po njega lično.
Zbog toga, upozoravajuće deluju reči šefa države u sredu u Majdanpeku:
„Voleo bih da se problem Kosova reši jednom zauvek, ali to rešenje je daleko. Ako smem da prognoziram, nećemo dobiti ništa u pregovorima sa Prištinom.“
Ove svoje sumnje predsednik je ponovio i tokom današnjeg telefonskog razgovora s pomoćnikom državnog sekretara SAD Vesom Mičelom, kome je preneo da smatra da će veoma teško doći do dogovora Beograda i Prištine, ali da će nastaviti da ulaže maksimalne napore u postizanju trajne stabilnosti na Zapadnom Balkanu.
„U razgovoru je konstatovano da Amerika pruža punu podršku dijalogu, koji se vodi uz posredovanje EU, kao i da se nadaju postizanju sveobuhvatnog i dugoročnog rešenja,“ navedeno je u saopštenju sa Andrićevog venca.
Osim o dijalogu Beograda i Prištine, Vučić i Mičel razgovarali su i o evropskom putu Srbije i unapređenju bilateralnih odnosa.
Pomoćnik državnog sekretara SAD razgovarao je i sa Tačijem, posle čega je predsednik tzv. Kosova saopštio da su se dogovorili da koordinišu dalje korake.
Da je Zapadu najbitniji mir u albanskoj kući, najbolje potvrđuje današnji ekspresni dogovor Haradinaja i Tačija posle upozorenja premijera privremenih institucija u Prištini da će stati uz opoziciju koja ne odobrava da Tači u briselskom dijalogu pregovara o „granicama Kosova“. Njih dvojica su se danas nenajavljeno sastala i, kako su preneli prištinski mediji, usaglasila se da se teritorije između Kosova i Srbije – ne razmenjuju.
Inače, još pre četiri godine predstavnici Srba sa KiM razmišljali su o tome da Statut Zajednice srpskih opština naprave po uzoru na Južni Tirol. Tada je Tomas Vidman, predsednik Skupštine Južnog Tirola, objasnio, za „Novosti“, da ovaj region ima pravni status u okviru političke strukture Italije i da je niz zakonskih i administrativnih nadležnosti prebačen na Južni Tirol statutom iz 1972. godine.
Pokrajina ima primarne i sekundarne nadležnosti. U primarna ovlašćenja spadaju kultura, obdaništa, socijalna pitanja, putevi, lokalni javni prevoz, stambena naselja, turizam, zanatstvo, trgovina, industrija, poljoprivreda, civilna odbrana i parkovi prirode. U okviru ovih oblasti Južni Tirol može da donosi zakone bez obzira na državne propise. Sekundarne nadležnosti su sport, školstvo i zdravstvo, dok su odbrana, policija, sudstvo i finansije u državnim rukama. Budžet Južnog Tirola iznosi oko pet milijardi evra godišnje i puni se od poreskih prihoda u pokrajini. Od toga, devet desetina ostaje u njenoj kasi, a jedna desetina se isplaćuje Rimu.
Južni Tirol je autonomna regija u severoistočnoj Italiji, smeštena u srcu Alpa. Sastoji se od dve pokrajine – Trentina, gde se govori italijanski i Bolcana, u kome živi nemačka nacionalna manjina.
Mirovnim ugovorom kojim je okončan Prvi svetski rat Južni Tirol je pripao Italiji, i tada je počeo decenijski spor između Beča i Rima, do postizanja rešenje o autonomiji. Južni Tirol 1971. dobija široku autonomiju, a Austrija se obavezuje da se više neće mešati u unutrašnja pitanja Italije. Pa ipak, pojedine austrijske stranke i danas zagovaraju da ova regija treba da dobije mogućnost na samoopredeljenje i da slobodno odluči o sopstvenoj budućnosti.
Izvor: Večernje novosti
