Vučić je, govoreći na debati “Nove perspektive proširenja EU” u okviru “Političkih razgovora” na Evropskom forumu Alpbah, rekao da se vidi sve više da neki, kao London, navodno brinu više od nas i navodno su više zainteresovani za našu budućnost od nas.

“Razumemo da imate sopstveni interes, ali koje su granice Srbije ili Kosova. Mi Kosovo smatramo prema Ustavu i Rezoluciji UN 1244 kao deo Srbije, a oni se smatraju nezavisnom državom. Gde su granice? Ko će da nam pomogne? Pola sveta, uključujući i Austriju, kaže – Kosovo je nezavisna država, a druga polovina, uključujući pet članica EU, Kina, Rusija, Argentina, Meksiko, pola islamskog sveta priznaje samo Srbiju. Kako da rešimo problem?”, upitao je on dodajući da svi iz Londona ili Beča poručuju da ne treba menjati granice, jer su ih uspostavili kako su želeli.

Srbi, kako je dodao, neće prihvatiti takav stav, jer će reći da imaju svoje granice, a Albanci se s tim neće složiti “i zbog toga pokušavamo da uradimo nešto što je od značaja za naše građane”.

“Činim najbolje da pomognem Srbima da imaju svoju budućnost, ali mislim da radimo i nešto važno za Albance. Radi se o Srbima i Albancima, moramo da živimo zajedno u budućnosti. To su najveće nacije na Zapadnom Balkanu, i ostaće tako i naredih sto godina. Ko će da reši taj problem, ako mi ne budemo u mogućnosti?”, naglasio je Vučić.

On je ukazao da je izložen snažnim političkim napadima u svojoj zemlji, uključujući i predstavnike crkve, koji ga optužuju da je najveći izdajnik, jer želi da navodno da “svetu zemlju” Albancima, a istovremeno na zapadu ga nazivaju liderom velikosrpske ideje.

“Ja sam običan čovek koji pokušava da utiče na način da možemo da nađemo put da održimo mir i stabilnost u regionu. Sada kada smo konačno počeli da pričamo o suštinskim pitanjima, svi oni kažu ‘šta to radite’. Šta vas briga, mi radimo za budućnost naših građana. Činimo to za nas. Ne utičemo ni na koga drugog u regionu”, poručio je Vučić podsećajući da je hiljadu puta rekao da Srbija poštuje i da će poštovati teritorijalni integritet BiH.

Potraga za rešenjem sa najmanje negativnih posledica

Preneo je da je pitao kancelara Sebastijana Kurca, i evropskog komesara Johanesa Hana, pravog prijatelja Srbije, da podrže ne samo naš region, već i dijalog Beograda i Prištine.

“Da li mislite da se Tači obradovao što sedi pored mene? Da li me voli – ne, i ja ga ne volim uopšte. Ali moramo da razgovarmao i pokušamo da rešavamo problem koji postoji 200 godina. Ako budemo u mogućnsoti da pronađemo rešenje, to će biti moguće samo ako dobijemo podršku EU. Bez toga nećemo nikada biti u mogućnosti”, kazao je on.

Vučić je ukazao da uvek traži rešenje koje bi moglo izazvati najmanje negativnih posledica, i da se nada da će obe strane biti dovoljno hrabre da donesu svetu prave poruke.

“To bi bilo nešto suštnski za Balkan nešto o čemu nismo mogli da sanjamo dugo vreme. Ljudi koji su bili ranije na vlasti su uvek radili na sklanjanju u stranu probleme, samo da prežive politički još koju godinu”, rekao je on.

Vučić je poručio da rešiti ovo pitanje time da Srbija ne dobije ništa neće biti moguće, kao ni što neće da se desi da Srbija protera Albance preko Prokletija.

Ukazao je da on ne govori o pregovaračkom procesu, ne iznosi detalje, dodajući da Beograd pregovara u najboljoj nameri i da, ako se postigne mogući dogovor time činimo najbolje građanima.

Izrazio je uverenje da će u Beogradu biti najteže dobiti podršku da se prihvati dogovor, ali da je neophodno razmišljati o budućnosti i izbeći patnje koroz koje su prošli narodi ranije.

Tači: Imamo mali prozor koji treba da iskoristimo

Tači je rekao da je veliko dostignuće za region to što je dijalog ušao u konačnu fazu ka sporazumu o normalizaciji pomirenju.

“Zvanično smo pokrenuli finalnu fazu normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Pozvani smo na treći sastanak 7. septembra u Brisel. Kosovo je opredeljeno da se postigne pravno obavezujući sporazum sa Beogardom. Vreme je da se to učini sada. Imamo mali prozor koji treba da iskoristimo”, naglasio je on dodajući da to nije nimalo lako.

Naveo je da su zbog toga obe strane odlučile da analiziraju svaku moguću opciju.

“Iz moje persektive korekcija granica u cilju pronalaženja rešenja je opcija. Niko iz našeg regiona, članice EU i druge u svetu ne treba da se suprostave ili plaše potencijalnog mirovnog sporazuma, čak iako takav dogovor sadrži korekciju granica. Uveravamo da sporazum pod tim scenarijom neće ići duž etničkih linija. Kosovo ostaje multietnička zajednica, nastaviće da primenjuje najiše standarde po pitanju manjinskih prava i isto važi za Srbiju. Dogovor može imati samo pozitivne efekte po region i šire”, naglasio je Tači.

On je istakao da sporazum mora biti prioritet agende proširenja EU.

Tači je kazao da je istoričar po struci i da ne želi da živi “u knjigama istorije Balkana, a ni svoje zemlje, već da je vreme da pišemo novu istoriju”.

“Ne volimo se Vučić i ja, ali imamo obavezu da sedimo zajedno, radimo i pregovaramo. Nadam se, iako znam da je teško, da ćemo učiniti najbolje. Ako ne postignemo mirovni dogovor, šta je rešenje? To je pitanje protivnicima sporazuma. Ko će biti snažniji – populisti, nacionalisti u Srbiji, na Kosovu, u regionu, kao i čak antizapadne ideologije. Zar neko misli da neko neće da iskoristi taj vakuum. Neko će sigurno, a ne neko sa zapadim vrednostima”, upozorio je on.

“Mi nismo problematični, samo želimo da dođemo do rešenja”, dodao je on ukazujući da niko ne treba da strahuje i da je potrebna podrška EU i SAD.

Tači je podvukao da je potreban “ne samo interni konsenzus u Srbiji i na Kosovu, već i međunarodne zajednice, pa i suseda”

Ukazao je da je Srbija dala garancije vezane za Republiku Srpsku, i da treba biti pragmatičan u traženju rešenja.

Van der Belen, Pahor i Han o dijalogu

Predsednik Austrije Aleksander van der Belen podržao je stav predsednika Srbije da treba dozvoliti Srbima i Albancima da se dogovore. Van der Belen je takođe ukazao da crtanje granica duž etničke linije nije održivo rešenje.

On je kritikovao moto kojim su se navodno ranije neki vodili, a to je da se jedan narod može osećati bezbednim samo među svojima, i upitao šta bi bio upravo njegov narod kojem bi prema tom stavu trebalo da se prikloni.

“Najpre koja su etnička zajednica Austrijanci. Pričaju nemački manje ili više, imaju svoju krv prisutnu širom kontinenta. Moja majka je Estonka, moj otac Rus, moje prezime nije austrijsko”, ukazao je Van der Belen.

On je rekao da podela duž etničkih linije nije nešto što može da bude održivo rešenje, već samo kratkoročno kako pokazuje istorija.

U svom obraćanju Van der Belen je istakao da EU neće biti potpuna bez integracije jugoistočnih zemalja, i da sada postoji prilika kao nikada da se to učini.

Predsednik Slovenije Borut Pahor ocenio je da postoji dobar trenutak pošto je posle dužeg perioda političke apstinencije EU ponovo stavila na vrh svoje agende pitanje proširenja.

Kazao je da je dobro što je Evropska komisija konačno usvojila strategiju proširenja, i naglasio da je dobro što je zatražila rešavanje bilateralnih pitanja kao uslov za članstvo.

Istovremeno je kritikovao Evropsku komisiju što ne traži poštovanje i primenu arbitraže o granici Slovenije i Hrvatske.

Evropski komesar Johanes Han ukazao je da smo svedoci istorijskog trenutka pošto su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači govorili o želji za rešavanjem problema.

“Bilo je značajno videti da postoji snažna privrženost vaše strane da rešite problem, a ne da čekate sile i pritisak spolja. Svi treba da učimo od istorije da nametanje rešenja spolja nikada nije održivo rešenje i to možemo videti u drugim delovima sveta. Ekstremno je važno da sami nađete rešenje”, kazao je on.

Istovremeno je poručio da moraju imati u vidu da solucija mora biti zasnovana na dijalogu, ali i da mora doprineti daljoj stabilnosti celog regiona.

“Svako rešenje treba da ima u vidu da je potrebna stabilnost u regionu. To je ono što međunarodna zajednica želi”, uveren je Han.

Kazao je da sve dok Zapadni Balkan ne bude u EU, neće biti zaključen proces započet 1989. godine.

Rekao je da je protivnik izjave šefa francuske države Emanuela Makrona da treba najpre rešiti unutrašnje probleme u EU pre proširenja.

“Neophodno je dalje podsticati širenje i ujedno poboljšati našu performansu. To su procesi koji moraju ići paralelno”, naglasio je Han.