Uprkos aktuelnoj retorici zvaničnog Berlina i Vašingtona protiv “demarkacije” između Srbije i Kosova, pojedine nemačke diplomate nezvanično kažu da bi, ako Beograd i Priština dođu do takvog rešenja za konačni status Kosova, “Vašington i Berlin teško bi mogli da se ne slože sa tako usaglašenim predlogom”, prenosi sajt Demostat, pozivajući se na diplomatske izvore u Berlinu.
“Ipak, ostaje strah među zapadnim vladama da bi izmena granica mogla da posluži kao svojevrsna paradigma ili izgovor za pokretanje inicijativa o promeni postojećeg stanja, na primer, u slučaju Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Nimalo ne iznenađuje što predsednik Republike Srpske Milorad Dodik podržava promenu granica”, navodi sajt stav tog izvora.
Na sajtu se citiraju i neimenovane američke diplomate koje kažu da bi se “u uobičajenim okolnostima moglo reći da nema šanse da administracija SAD pristane na prekrajanje granice, ali nastupilo je vreme čuda u Vašingtonu”, s obzirom da je predsednik Donald Tramp “impulsivan i nepredvidiv”.
“S obzirom na Trampovo krajnje ograničeno znanje o Zapadnom Balkanu, on se, kada je o situaciji na Kosovu reč, rukovodi mišljenjem svojih ključnih savetnika za bezbednost, ljudi kao što su državni sekretar (Majk) Pompeo, ministar odbrane (Džejms) Matis i savetnik za nacionalnu bezbednost (Džon) Bolton”, kaže taj izvor a prenosi Demostat.
Za razliku od diplomata, stručnjaci za spoljnu politiku na Zapadu mahom isključuju mogućnost podele “kosovskog kolača”. Vedran Džihić, stručnjak Austrijskog instituta za međunarodnu politiku, konstatuje za Demostat da “pored Nemačke, postoji još nekoliko zemalja u EU koje bi teško pristale na nove teritorijalne aranžmane na Balkanu”.
“Međutim, imajući u vidu da se i Nemačka nalazi u momentu pronalaženja autentične pozicije na novoj geopolitičkoj šah-ploči, da ima, u najmanju ruku, upitan odnos prema Americi predsednika Trampa, da počesto mora da adaptira politiku prema Rusiji (Vladimira) Putina i Turskoj (Tajipa Redžepa) Erdogana, moglo bi se reći da reči kancelarke Angele Merkel (o neprihvatljivost pomeranja granica), ma koliko to ona želela, neće zaustaviti debatu”, navodi Džihić.
“Za tako nešto Merkel i Nemačka bi morali nastupiti mnogo odlučnije i ultimativnije. Pre svega bi bila potrebna nedvosmislena poruka (predsedniku Srbije) Aleksandru Vučiću da prestane sa orkestriranjem ovakve vrste kampanje oko Kosova. Ali realpolitika izgleda mnogo kompleksnije… Putin i Erdogan, a i Tramp, uvek su spremni za geopolitičke dogovore ‘jakih lidera’, dok EU u većini pitanja koja se tiču Balkana nema jasnu i jedinstvenu poziciju. Tako da će ova od nedavno zahuktala debata o ‘kreativnim rešenjima’ i ‘razgraničenjima’ biti nastavljena, nastaviće se politika strateške propagandne komunikacije za domaću publiku i lobiranja na internacionalnom nivou za različita rešenja”, smatra Džihić.
On zaključuje da je diskurs o etničkim rekompozicijama u regionu i podelama teritorija “suštinski suprotstavljen ideji integracije i EU, odnosno ideji da se za svaki problem traže kreativna integrativna rešenja koja mogu da i za budućnost garantuju više a ne manje ekonomskog prosperiteta i dobrosusedske saradnje, a zagovarajući podelu, njeni politički proponenti direktno se pozicioniraju protiv vrednosti EU i konačno bivaju raskrinkani kao lažni proevropljanini i lažne demokrate”.
Izvor: RTV Kim / Beta
