Selaković: Kosovsko pitanje se rešava svakog dana, nema čekanja

Generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković ističe da je pitanje Kosova i Metohije najvažniji i najteži problem, te da predsednik i Vlada svakog dana rade na rešenju. Ističe da više ne sme da se čeka.

Nikola Selaković je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da je o razgraničenju, koje je predsednik Vučić pomenuo kao moguće rešenje za Kosovo, govorio još Dobrica Ćosić, koji je bio predsednik SRJ pre 26 godina.

“To samo govori koliko je ovaj problem dugotrajan, ozbiljan i kompleksan, a nismo uspeli da ga rešimo na druge načine kada smo bili mnogo jači”, rekao je Selaković.

Dodao je da ovo nije prvi put da Vučić govori o razgraničenju i ukazao na to da na našu južnu pokrajinu pola sveta gleda na jedan, a pola na drugi način.

“Imamo 95 posto stanovništva koji ne žele da žive u državi Srbiji. U takvoj situaciji, u kojoj su nam 2008. ostavili nezavisno Kosovo, 2009. pomerili problem iz UN u institucije EU, dobili potvrdu MSP, u tim nemogućim uslovima od predsednika Vučića, vlade, vlasti, očekuje se da se ne urozi naša ekonomija, da se ne ugroze investicije koje dolaze u Srbiju, da se ne ugroze penzije i plate. Pitam kako”, kaže Selaković.

Ističe da je predsednik Srbije hrabar čovek, koji se bori da dobijemo nešto više.

“Šanse su 95 posto da rešenja neće biti i onih pet posto on izlazi sa spremnošću da rešenje da…”, rekao je Selaković.

Komentarišući reakcije zapadnih zemalja, za koje granica postoji još od 2008. godine i koje smatraju da ovakvo rešenje može da destabilizuje region, Selaković kaže da je jedini problem to što predsednik neće da prihvati da je Kosovo nezavisno “u onim granicama u kojima nam se nameće”.

“A, pritom se bori da svako dobije više, od Srpske pravoslavne crkve do svakog čoveka”, rekao je Selaković.

Govoreći o stavu onih koji kažu da treba čekati, Selaković je upitao – šta da čekamo?

“Hoćemo li da čekamo da u toj situaciji u kojoj zabijemo glavu u pesak ugrozimo i ekonomiju i radna maesta, a smanjili smo za upola nezaposlenost koju su nam ostavili oni koji su čekali…

U 96 opština u Srbiji prošle godine je od 80 do 100 posto veći broj umrlih od rođenih, hoćemo li da čekamo zbog toga što ne želimo da se na odgovoran način bavimo svojom zeljomom, da gledamo kako da mladi ne odlaze”, upitao je Selaković.

Istakao je da su prošla vremena kada je vreme radilo za nas, te da smo 19 godina čekali da nam neko drugi donese rešenje.

“Predsednik Vučić se zalaže za rešenje koje izbegava svaki rat u budućnosti, da nam sačuva obraz, dostojanstvo, da svakome odgovori hrabrom kako je odgovorio za ‘Oluju‘, a da poturi sebe a ne žrtvuje našu decu”, rekao je generalni sekretar.

Komentarišući ocene da je ovo povoljan trenutak, budući da administracija predsednika SAD Donalda Trampa drugačije gleda na ovo pitanje, Selaković je naveo da “stvari nisu iste kao što su nekada bile”.

“Nisam u stanju da procenjujem igru tako velikih igraka kao što su SAD, koje su izuzetno važan faktoru u rešavanju ovog problema, ali i ne želim da ugrozim poziciju naše države”, rekao je Selaković.

Istakao je da smo nekada bili u mnogo jačoj poziciji, a da ne može da zamisli kako bi to izgledalo za 50 godina.

“Imamo ozbiljan problem, treba da pokušamo da ga rešimo. Odg i “sva krivica” predsednika Vučića je u tome što je on izašao i rekao – ljudi ajde to da rešimo, i mislim da je razgraničenje dobar način”, kaže Selaković.

Dodaje da je “prokockana šansa” u svakoj situaciji u kojoj je međunaroodno pravo stajalo na našoj strani.

“U čistom pravu, imamo teritoriju gde nemamo faktičku vlast, gde sudi neko ko nam nije naklonjen i sa druge strane imamo građene koji hoće više posla, bolji životni stanadard”, rekao je Selaković.

Ističe da se ovo pitanje rešava svakog dana.

“Predsednik Vučić, Vlada Srbije, vredno rade na rešavanju problema, koji je broj 1 i najteži problem. Predsednik hrabro iskoračuje u tome, ne vodi se onim što ljudi vole da čuju ali što bi rezultiralo sve manjim brojem Srba na Kosovu i Metohiji”, kaže Selaković.

Izvor: RTS

Comments

Archives

"This project was funded through a U.S. Embassy, Pristina grant.  The opinions, findings, and conclusions or recommendations expressed herein are those of the Author(s) and do not necessarily reflect those of the Department of State."

"Ky projekt u financua përmes grantit të Ambasadës Amerikane në Prishtinë. Mendimet, përfundimet dhe konkludimet apo rekomandimet e shprehura këtu janë të Autorit(ëve) dhe jo medoemos pasqyrojnë qëndrimet e Departamentit të Shtetit."

“Ovaj projekat je finansiran preko granta Američke Ambasade u Pristini. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke sadrzane ovde pripadaju autoru(ima) i ne izrazavaju neophodno stavove State Departmenta."