Šefica Kancelarije Evropske unije na Kosovu Natalija Apostolova, ocenjuje da je Građanski zakonik jedan od glavnih stubova za funkcionisanje Kosova po demokratskim standardima.
“Ovaj zakon je ključ za demokratski prosperitet zemlje. Kosovo je mlado društvo, koje je nastalo nakon konflikta i u fazi je tranzicije. Prema tome, veoma je važno da Ustav garantuje jednakost između muškaraca i žena i da nema diskrimainatorsku osnovu”, poručuje Apostolova.
Aludirajući na to da Kosovo u regionu procentualno ima najmanji broj imovine koja je registrovana na žene (15%), smatra da će ovaj zakon omogućiti da se ovakva situacija promeni na bolje.
“Treba napraviti socio-ekonomske izmene ili promene, kako bi se dala šansa ženama da imovinu registruju na svoje ime. Reformisan Građanski zakonik će doprineti napretku i evropskoj stabilnosti. Zato je važno da se napravi Građanski zakonik po najvišim evropskim standardima”, zaključuje Apostolova.
U okviru informativne kampanje, u Kulturnom centru u Južnoj Mitrovici, održan je okrugli sto na temu “Moderni građanski kodeks za raznolikost i mogućnosti”, a u vezi sa kosovskim Građanskim zakonikom.
Nacrt Građanskog zakonika Kosova, izrađuje se prema nemačkom zakoniku, ali prilagođen kosovskim okolnostima i zakonima, te modernizovan direktivama Evropske unije.
Glavni gosti današnjeg okruglog stola, između ostalih, bili su šefica kancelarije Evropske unije u Prištini Natalija Apostolova i kosovski ministar pravde Abelard Tahiri.
Kosovski ministar pravde Abelard Tahiri kaže da se Ministarstvo pravde trudi da svi građani na Kosovu uživaju ista prava.
“Vladavina zakona je preduslov za demokratsko društvo i za dobrobit ekonomskog razvoja naše zemlje. Trudimo se da zakoni budu isti za sve građane Kosova”, trvdi Tahiri.
Pomenuti okrugli sto, organizovali su kosovsko Ministarstvo pravde i Kancelarija EU na Kosovu, a u okviru projekta “Podrška građanskom zakoniku – faza 2”.
Nacrt Građanskog zakonika očekuje se da bude završen do 2019. godine, nakon čega će biti prosleđen kosovskoj skupštini na usvajanje.
Pomenuti projekat, Evropska unija finansira sa više od 2,3 miliona evra.
Izvor: Radio Kontakt plus
