Postoje mnogobrojni indikatori koji ukazuju da je politička elita na Kosovu uključena u korupciju i organizovani kriminal, ali i posle deset godina ni jedna značajna politička figura nije uhapšena, niti je sprovedena istraga, niti je krivično gonjena. Jaz koji postoji između političke volje za uspostavljanjem vladavine prava i postignutog rezultata ima veze sa činjenicom da menadžment EULEX-a nije imao odgovarajuće podsticaje da pravilno obavi posao. Politički gospodari nisu izvršili odgovarajući pritisak na njih, stoga je menadžment EULEX-a delovao oportunistički. Bilo je lakše davati savete o vladavini prava, obučiti i graditi kapacitete, nego hapsiti nekoga. Dakle, iako je Kosovo dobilo pomoć veoma važne evropske spoljnopolitičke misije u oblasti uspostavljanja vladavine prava i kontrole korupcije, stanje je danas, deset godina kasnije, gore nego u „drugim balkanskim zemljama“ koje nisu imale uporedivu pomoć. Ovo je veoma dobar indikator neuspeha – ovako je rad evropske misije za vladavinu prava na Kosovu – EULEX-a, ocenio doktor međugraničnog uporednog prava iz Milana i nekadašnji šef ekonomske jedinice pri Međunarodnoj civilnoj kancelariji na Kosovu, Andrea Lorenco Kapuzela (Andrea Lorenzo Capussela). U intervjuu za Dojče vele govorio je o ulozi EULEX-a i rezultatima misije, koja, umesto izvršnih odgovornosti, zvanično ima samo savetodavnu ulogu. U nastavku prenosimo intervju sa izvornim pitanjima Dojče vela i Kapuzelinim odgovorima. Intervju je objavljen na albanskom jeziku.
Pravna misija EULEX-a priprema se da napusti Kosovo, dok su procene njenog rada različite. Neki je kritikuju kao neuspelu, neki procenjuju da su zabeleženi očigledni uspesi. Koje je Vaše mišljenje?
EULEX je bio veoma dobra ideja. Jačanje pravne države je predstavljalo najvažniji prioritet za Kosovo u srednjoročnoj perspektivi i misija, koncept je veoma dobro osmišljen. Jer su Kosovu nedostajali instrumenti za jačanje vladavine prava. Pravni sistem na Kosovu je patio od (nedostatka) nadležnosti, kapaciteta, a pogotovo nezavisnosti. Čitava javna uprava na Kosovu je veoma politizovana, korumpirana i njom vladaju klijentelizam i nepotizam. Ne možete da očekujete od pravosudne administracije da bude sposobna da raspolaže kredibilitetom i strašću za izricanje pravde u srednjem roku. Za to bi bilo potrebno mnogo više vremena. Dakle, ideja je bila da se urade dve stvari sa EULEX-om – da se podrži Kosovo u izgradnji kapaciteta, obuci i praćenju, i što je najvažnije, preuzme delikatni deo pravosudnog sektora. Jer je Kosovo dužno da samo stvori pravdu, direktno. Da ima policiju, tužilaštvo i sudije koji mogu da hapse, odvode na suđenja, pružaju pravnu zaštitu u delikatnim sektorima, kao što su korupcija na visokom nivou, organizovani kriminal i ratni zločini. Takođe, ovo treba da se uradi i u građanskom i privrednom domenu sa teškim imovinskim i privatizacionim slučajevima.
Dakle, ideja je bila prilično dobra, ali implementacija je bila veoma loša. Odgovor zašto je bila loša – je dug. U knjizi koju sam objavio 2015. mnogo sam se bavio ovim pitanjem. Moj zaključak je bio: Prvo, zadatak je bio veoma težak. To je zahtevalo ozbiljne napore Evropske unije. Nažalost, efikasnost mehanizma spoljne politike EU nije dala dobre dokaze. Drugi razlog je to što je postojala veoma mala politička volja da se dobro uradi ovaj posao.
Od strane Kosova?
Ne, od strane EU. Zapravo, malo Zapadnije, jer SAD imaju mnogo veliki uticaj na Kosovu, mnogo veći od EU. Ali problem je u tome što je politička elita Kosova, kao i ekonomska, usko povezana sa kriminalnim elitama. Postoji zabrinutost da su to krugovi koji se prepliću jedan sa drugim. Dakle, mnoge političke elite su umešane u korupciju i organizovani kriminal i verovatno su bile uključene i u ratne zločine tokom godina sukoba.
Znači, strastveno sprovođenje vladavine prava podrazumeva i hapšenje i izvođenje pred sudije važnih političkih ličnosti i važnih privrednika.
Međunarodna zajednica i Zapad smatraju da je kratkoročna stabilnost važna na Kosovu. Tu su postojala dva prioriteta – uspostavljanje stabilnosti, s jedne strane, i jačanje pravne države, s druge strane. Ova dva prioriteta su kontradiktorna jedan prema drugom. Nisam protiv toga da je politička stabilnost važna. Ali moja kritika je da u ravnoteži između političke stabilnosti i uspostavljanja vladavine prava, veći značaj je posvećen političkoj stabilnosti. Ovo je otišlo do te mere da je prioritet pravne države potpuno zapostavljen.
Postoje mnogobrojni indikatori koji navode da je politička elita uključena u korupciju i organizovani kriminal. Čak i posle deset godina ni jedna značajna politička figura nije uhapšena, niti je sprovedena istraga, niti su krivično gonjeni ni za jedan od ovih zločina. Ovo je drugi važan razlog.
Jaz koji postoji između političke volje za uspostavljanjem vladavine prava i postignutog rezultata ima veze sa činjenicom da menadžment EULEX-a nije imao odgovarajuće podsticaje da pravilno obavi posao. Politički gospodari nisu izvršili odgovarajući pritisak na njih, stoga je menadžment EULEX-a delovao oportunistički. Bilo je lakše davati savete o vladavini prava, obučiti i graditi kapacitete, nego hapsiti nekoga, na primer, te su se zbog toga oni više usredsredili na davanje saveta.
Ako uzmemo indikatore koje objavljuje Svetska banka, Worldwide Governance Indicators (Svetski indikatori vlasti), u tom slučaju primećujemo da postoje dva – a to su kvalitet vladavine prava i kontrola korupcije. Ova dva indikatora su sinteza svih analiza koje su stavljene na raspolaganje. Ako ih uporedite sa godinama pre nego što je EULEX došao na Kosovo i kasnije, možete primetiti da je vladavina prava stagnirala, efektivnost se ne povećava, a kontrola korupcije se pogoršala. Dok se tokom istog vremena u drugim balkanskim državama vladavina prava neznatno poboljšala, kao i kontrola nad korupcijom. Paradoksalno je, jer je EU utrošila 1,5 milijardi dolara za EULEX – najveću civilnu misiju koju je ikada organizovala EU. EULEX je imao tri puta više zaposlenih, nego bilo koja druga misija. EULEX je bio perjanica evropske spoljne politike. Dakle, iako je Kosovo dobilo pomoć veoma važne evropske spoljnopolitičke misije u oblasti uspostavljanja vladavine prava i kontrole korupcije, stanje je danas, deset godina kasnije, gore nego u drugim balkanskim zemljama koje nisu imale uporedivu pomoć.
Ovo je veoma dobar indikator neuspeha.
Ali, da li su postojali uspesi u radu EULEX-a?
Opšta slika je sistematski neuspeh. U okviru ove slike postoje i neke pozitivne tačke. Služba za klijenta, koju je savetovao EULEX se nije pogoršala. Ima dobar kvalitet u odnosu na druge kosovske institucije. Takođe, u oblasti povraćaja imovine su postignuti dobri rezultati, iako je ovo delikatno pitanje, jer postoji sukob između kosovskih Srba i kosovskih Albanaca. Međutim, teško je pronaći uspešne primere za veće stvari.
Izvor: Kossev, Dojče Vele
