Johanes Han je u intervjuu za Tanjug rekao da je sledeći korak podizanje normalizacija na sveobuhvatni nivo, a na dvema stranama je, kaže, da uz pomoć Federike Mogerini definišu sadržaj pravno obavezujućeg sporazuma.

Komesar Han je ocenio da je dosadašnji tok dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje visoke predstavnice EU doveo do značajne normalzacije odnosa dve strane.

Han ponavlja da će od sveobuhvatne normalizacije odnosa dobrobit imati i Beograd i Priština i da će to biti od vitalnog interesa za nastavak njihovog evropskog puta.

Komesar za pregovore o pristupanju je, povodom medijskih spekulacija da je u rešavanju kosovskog pitanja “u igri” i moguća zamena teritorija, ocenio da ne veruje da strane u dijalogu žele da o svojoj pregovaračkoj strategiji diskutuju preko medija.

“Dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine kome posreduje EU za cilj ima promociju održive saradnje između dve strane, pomoć u ostvarenju napretka na putu ka EU i poboljšanje života ljudi. To je ono što se računa. Dugoročno rešenje podrazumeva održivo i realistično rešenje zasnovano na međunarodnom pravu”, zaključio je komesar Han.

Johanes Han kaže da ono što EU sada očekuje u okviru dijaloga jeste da se dogovor o Zajednici srpskih opština u potpunosti primeni bez odlaganja.

“Dogovor predviđa da se nacrt statuta Asocijacije odnosno Zajednice izradi za četiri meseca od početka rada na nacrtu. Kosovski premijer dao je mandat upravljačkom timu da počne rad na nacrtu 4. aprila što znači rok do 4. avgusta”, kaže komesar za proširenje.

Johannes Han nije odgovorio na pitanje Tanjuga šta će biti ukoliko se zacratni rok za izradu statuta ZSO probije niti da li će takav čin obesmisliti ceo tok dijaloga.

“Cilj samita u Sofiji nova energija” 

Kada je reč o predstojećem samitu EU Zapadni Balkan koji se održava 17. maja u Sofiji komesar Johanes Han kaže da će to biti još jedna istorijska odrednica u odnosima EU i Zapadnog Balkna.

“Cilj samita je da unese novu energiju u odnose EU i Zapadnog Balkana. Samit će potvrditi evropsku perspektivu Zapadnog Balkna i fokusirati se na program povezivanja. Bolje povezivanje koje obuhvata puteve, železnicu, energetske mreže, ali i digitalno tržište, ekonomsku integraciju kao i međuljudske kontakte ključ je za ostvarivanje punog ekonomskog potencijala regiona”, kaže komesar za pregovore o proširenju Johanes Han.

Neposredno pred odlazak u Sofiju komesar Han je najavio da će tokom samita Evropska komisija predstaviti obiman finansijski paket koji će podržati ključne projekte u oblasti povezivanja na Zapadnom Balkanu, ojačati regionalnu saradnju i pomoći da se Zapadni Balkan još čvršće veže za EU.

Kada je o sličnostima i razlikama između Solunskog i Sofijskog samita reč, komesar za pregovore o proširenju naglašava da je “jasna paralela to što će se lideri zemlja članica EU sastati sa svojim kolegama sa Zapadnog Balkna i naglasiti posvećenost EU partnerima u regionu”.

“Što se razlika tiče, samit u Sofiji će jasan fokus imati na projektima od zajedničkog interesa u oblastima bezbednosti i povezivanja. Nadam se da će samit ostaviti istorijski trag pokazujući pojačani angažman EU u regionu. Isto tako očekujem da će zemlje Zapadnog Balkna iskoristiti istorijsku priliku i trenutak stvoren novom Strategijom o Zapadnom Balkanu i isporučiti reforme neophodne za integraciju regiona u Evropu”, kaže Han.

Pored mnogih komentara da samit u Sofiji neće pružiti direktnu podršku procesu proširenja EU, kao i da novi nacrt budžeta EU do 2027. godine nije predvideo novac za eventualne buduće članice, komesar Han za Tanjug kaže da “porširenje ostaje ključuno u odnosima EU prema Zapadnom Balkanu” i da se to reflektuje i kroz Stregiju proirenja i novi budžet EU.

“Kao prvo predložena nova konstrukcija diplomatskih instrumenta EU fokusira se na prioritete što uključuje i Zapadni Balkan i povećava fondove za taj region. Istovremeno član 19 predloženog budžeta crno na belo kaže da će biti prerađen ukoliko dođe do prijema novih članica. Tačno to se dogodilo i kada je Hrvatska 2013. godine ušla u EU”, zaključio je komesar Han.