Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji od prioritetnog je značaja za Srbiju koja se zalaže za njeno dalje prisustvo i angažman u nesmanjenom obimu i nepromenjenom mandatu, poručio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u razgovoru sa podsekretarom UN za mirovne operacije Žan Pjer Lakroom.
Ivica Dačić je sa Lakroom razgovarao o ulozi Unmika, kao i o doprinosu Srbije mirovnim operacijama UN i načinima za dalje unapređenje saradnje u toj oblasti.
Dačić je istakao da je Misija UN na Kosovu i Metohiji od prioritetnog značaja za Srbiju i da se zalažemo za njeno dalje prisustvo i angažman u nesmanjenom obimu i nepromenjenom mandatu.
Podsetio je da je Srbija, po broju pripadnika vojske i policije koji su angažovani u različitim mirovnim misijama, najveći kontributor u regionu Zapadnog Balkana, a deseta u Evropi.
Podsekretar UN Žan Pjer Lakro zahvalio je na doprinosu Srbije mirovnim misijama UN.
Potvrdio je posvećenost Departmana za mirovne operacije, na čijem je čelu, doslednom sprovođenju mandata Unmika, i izrazio podršku dijalogu između Beograda i Prištine.
Dvojica sagovornika razmotrili su mogućnosti za dodatni doprinos Srbije mirovnim operacijama, u skladu sa specifičnim potrebama na terenu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
Dačić o SB UN: Posle dužeg vremena kritički odnos generalnog sekretara
Poslednja sednica Saveta bezbednosti UN posvećena Kosovu i Metohiji posle dužeg vremena bila je obeležena kritičkim odnosom generalnog sekretara UN prema postupcima prištinskih vlasti, konstatovao je Dačić.
Ivica Dačić je ukazao da se taj kritički odnos iskazao na nekoliko mesta u izveštaju.
“U kritici ponašanja kosovske policije prema Marku Đuriću, zatim u izveštajima u kojima govori da se svega troje povratnika vratilo u ovom izveštajnom periodu, kako oni to kažu, na Kosovo i Metohiju, znači od više od 200. 000 interno raseljenih lica, proteranih, svega se za tri meseca vratilo troje. To daje jednu potpunu sliku kada se uveže sa svim ostalim godinama i kada pogledate da je ukupni rezultat 1,9 odsto onih koji su se vratili. Mi nikada ne dozvoljavamo da to pitanje bude potisnuto u drugi plan”, istakao je Dačić.
Veoma je važno, naveo je Dačić u izjavi, da su svi učesnici na sednici Saveta bezbednosti pominjali obavezu Prištine da radi na formiranju Zajednice srpskih opština.
“Ako se oduzme klasična politizacija ove teme, od strane onih zemalja koje su priznale Kosovo, kao i pozive da druge zemlje to učine, mislim da je ova sednica bila korisna s tog aspekta da se sve zemlje članice Saveta bezbednosti upoznaju sa situacijom na Kosovu i Metohiji”, kazao je Dačić.
Dačić je naveo da je ukazao na to da je neophodno da se zadrži rasprava na svaka tri meseca zato što stanje na Kosovu i Metohiji, bez obzira što nije tako dramatično kao što je bilo 1999. godine, daleko je od idealnog, jer je dovoljan jedan mali incident da dođe do velike i političke i bezbednosne nestabilnosti, ne samo na Kosovu i Metohiji nego i u celom regionu.
U narednim mesecima, naglasio je Dačić, čekaće nas ozbiljne rasprave o tome da li će se i kako dalje odvijati ove sednice.
Dačić je podsetio da neke zapadne zemlje predlažu da se misija ukine, predlažu da se promeni format održavanja ovih sednica, odnosno da više ne budu sednice nego zatvorene konsultacije, kao i da postoje oni koji predlažu da se ne raspravlja na svaka tri meseca, već samo dva ili tri puta godišnje.
Sledeća sednica će biti za tri meseca i predsedavajući će biti Velika Britanija, tako da se može očekivati da će ta tema ponovo biti aktuelna, naveo je Dačić.
“Mi smo upoznali sve države članice Saveta bezbednosti s našim stavovima i mislim da treba usmeriti pažnju ka tome da se dođe do političkog dogovora, a ne da se izazivaju dalje političke nestabilnosti”, zaključio je Dačić, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.
