Nema lakog rešenje jer da ima odavno bi se već našlo, to je jako osetljivo, rekao je danas izvestilac za Kosovo i Metohiju u Evropskom parlamentu Igor Šoltes, govoreći o dijalogu Beograda i Prištine i savetova da se izbegavaju konfliktne poruke.
“Neki dan sam više optimista, neki manje da će doći do pomaka”, preneo je svoj utisak Šolte
“To je svima u interesu”, kaže Šoltes, na pitanje poslanika o uslovljenosti pristupanja Srbije EU poglavljem 35, koje se odnosi na Kosovo.
Govoreći o Briselskom sporazumu, on je rekao da i za druge sporazume važi da se obaveze lako prihvataju ako su rokovi relativno daleki od trenutka zaključenja.
On je priznao da je njegov odgovor o dijalogu Beograda i Prištine “diplomatski, prilično širok”, jer više od toga i ne sme da kaže.
Govoreći o evrointegracijama, on je rekao da u nedavnom periodu tema proširenja teško dolazila u vrh agende EU, objasnivši da je u njoj došlo do podele zbog finansijske i migrantske krize.
Prema njegovim rečima, u finansijskoj krizi zaboravljene su neke temeljne vrednosti, kao što su razumevanje i solidarnost, što se videlo u odnosu bogatijih članica prema građanima zemalja sa manjim standardom.
U migrantskoj krizi, kaže, mnoge zemlje koje nisu članice EU, ali je preko njih išla Balkanska ruta, pokazale su veće srce, nego neke njene članice.
“Sva ta dešavanja imala su uticaj na odnos EU prema Zapadnom Balkan”u, ocenio je Šoltes.
Međutim, kako je rekao, ove godine je predstavljen izveštaj Evropske komisije, što je neki “pomak, jer daje okvir sa elementima ozbiljnog razumevanje proširenja”, s obzirom da je napravljena komparacije među država Zapadnog Balkana i naveden datum mogućeg učlanjenja.
Generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, Suzana Grubješić, rekla je da je Strategija za proširenje na Zapadni Balkan prvenstveno diplomatski, politički dokument, jer je Evropska komisija samo izvršno telo EU.
“Čitav proces proširenja zavisi od država članica, a jasno je da među njima ne postoji nikakav zajednički pristup procesu proširenja, iako se sve načelno slažu da je nastavak neophodan, kako bi se osigurao dugotrajan mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu”, rekla je Grubješić.
To je i posledica, kaže, novog načina pregovaranja, u kojem se koriste poglavlje 23 o pravosuđu i osnovnim pravim i poglavlje 35 o Kosovu, kao suspenzivna.
“Interes EU je da ima Srbiju kod sebe i Srbije da bude deo ovog, još uvek, boljeg dela sveta”, zaključila je Grubješić.
Zamenik predsednika Odbora za evropske integracije Predstavničkog doma Rumunije, Štefan Mišoiu, rekao je da će za tu državu, prilikom njenog predsedavanja EU, proširenje evrointegracija na Zapadni Balkan biti među prioritetima.
Izvor: Tanjug
Foto: Tanjug
