Karate klub “Lešak”: 20 karatista i jedna trenerica

Piše: Filip Radojević

Udruženje “Karate klub Lešak” počeo je sa radom 2014. godine, a danas je aktivni učesnik mnogobrojnih takmičenja širom Srbije. Predsednik kluba i trener Bojana Jelenić navodi da klub trenutno radi sa oko dvadesetak članova uzrasta od šest do četrnaest godina. Na samom početku klub je  brojao oko 60 članova, a danas su tu najbolji.

Bojana je trenutno jedini trener u klubu, i kaže da je njena želja oduvak bila da Lešak iako je malo mesto, ima svoj samostalni klub.

Navodi da su prošlog meseca bili učesnici državnog prvenstva u Somboru, odakle su se vratili zadovoljni. “Na raznim karate turnirima smo uvek došli skoro sa najboljim odličjima, naravno uvek idu najbolji na takmičenja. Kao poseban uspeh ja bih izdvojila državno prvenstvo gde je jedan od najmlađih članova u klubu bio u borbi za medalju Nažalost izgubio je minimalnim rezultatom, ali bitan je početak i mislim da neće da stane na tome” priča trenerica ovog kluba.

Treninzi se održavaju u  sportskoj sali kod Osnovne škole “Stana Bačanin”, a kako je finansijska situacija u kojoj se klub nalazi teška, Bojana kaže da salu plaća iz sopstvenih sredstava.

“Deca plaćaju članarine, koje su simbolične. A što se tiče takmičenja neka minimalna sredstva izdvaja opština, najviše sami, roditelji” objašnjava ona.

Deca su prema njenim rečima veoma motivisana da savladaju ovu borilačku veštinu. Mlađe uzraste je lako zainteresovati , s tim što  je u pubertetu  teže održati koncentraciju.

“Kada deca uđu u pubertet, kada deca sebe tu više ne pronalaze, žude za ulicom, kafićima, nažalost cigaretama i alkoholom” dodaje Bojana.

A da je zaista tako, da motivacija kreće od najranijih godina potvrđuju nam osmogodišnja  Jana i godinu dana starija Milica.

“Karate smo izabrale zbog borbi i kata. Želimo da osvojimo crni pojas” kažu mlade karatistkinje.

 

Vlado Tomić ima deset godina. Njegov izbor je pao na karate, zbog  borilačkih veština odbrane i napada. Ipak, nije uvek lako.

“Najteže je kad imamo kondicioni trening i kad imamo puno borbi” priča , Vlado i dodaje da mu je želja da osvaja zlatne medalje na takmičenjima.

Inače, on je bio učesnik državnog prvensta gde mu je za minimalnan broj poena, kako je i navela trener kluba Bojana,  izmaklo treće mesto.

Jedna od najstarijih članova Marta Milosavljević kaže da je od malena sanjala da se bavi borilačkim veštinama,  a karate je posebno privlačio, naročito borbe i  žar za osvajanjem medalja.

“Treninzi su teški i veoma naporni, ali su uspešni i zahvaljujući njima, dobro prolazimo na takmičenjima. Za početak planiram da osvojim zlato na državnom prvenstu i da stignem do crnog pojasa” otkriva Marta svoje planove.

Angelina Vukadinović karate je izabrala zato što je to kako kaže, borilačka veština koja vraća samopouzdanje.

“To je veoma zdrav sport. Traži od tebe da budes što bolji i bolji. Kod karatea mi se najviše sviđa to što vraća samopouzdanje i što nikad ne možes da odustaneš od toga. Planiram za početak da osvojim crni pojas, a  zatim da imam svoj klub i da budem trener “ kaže Angelina.

Aleksa Vasović je oduvek žudeo za borilačkim veštinama i kada je čuo da se u Lešku otvorio klub , nije imao dilemu. Kada je budućnost u pitanju, ambiciozniji je od svojih drugara. Njegov cilj su kaže Olimpijske igre.

A što se ambicija njihovog trenera tiče, Bojana kaže da su osnovni planovi za budućnost  “da opstanemo ovde, da radimo, da imamo više termina za treniranje”.

“I ako Bog da, da nam opština malo više pomogne, ne lično meni, nego ovoj deci da se sklone sa ulice, jer ovim načinom kao do sada teško da će jedno dete da opstane u bilo kom klubu, ne pričam samo o karateu , nego uopšte” zaključuje Bojana.

Volja i želja za radom i uspehom kod dece je u velikoj meri prisutna. Da bismo decu sačuvali od poroka, i okrenuli ih zdravom načinu života nije potrebno mnogo materijalnih sredstava. Dovoljno je obezbediti osnovne uslove za treninge.

Izvor: Radio Kosovska Mitrovica

 

 

Comments

Archives

"This project was funded through a U.S. Embassy, Pristina grant.  The opinions, findings, and conclusions or recommendations expressed herein are those of the Author(s) and do not necessarily reflect those of the Department of State."

"Ky projekt u financua përmes grantit të Ambasadës Amerikane në Prishtinë. Mendimet, përfundimet dhe konkludimet apo rekomandimet e shprehura këtu janë të Autorit(ëve) dhe jo medoemos pasqyrojnë qëndrimet e Departamentit të Shtetit."

“Ovaj projekat je finansiran preko granta Američke Ambasade u Pristini. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke sadrzane ovde pripadaju autoru(ima) i ne izrazavaju neophodno stavove State Departmenta."