SPC odlučio o troje mučenika, proglašenje u subotu

BEOGRAD –

Sveti arhijerejski Sabor SPC je na zasedanju u četvrtak odlučio da u diptih (knjige) svetih Pravoslavne crkve unese prepodobnomučenika Grigorija Pećkog, mučenika Vasilija Pekara iz Peći i mučenicu Bosiljku Rajičić iz Pasjana kod Gnjilana, saopštila je televizija Hram.

Njihovo svečano proglašenje u svete biće održano u subotu, 5. maja na Sabornoj svetoj arhijerejskoj liturgiji, koju će predvoditi patrijarh srpski Irinej.

Na taj način će novoproglašenim svetim biti potvrđeno njihovo već odavno postojeće molitveno poštovanje u vernom narodu Kosova i Metohije i SPC, kaže se u saopštenju.

Da bi neko bio kanonizovan, odnosno proglašen svetim, ne postoje ni specijalna pravila ni žurba, ali je potrebno da bude ispunjen jedan od mogućih uslova – mučenička smrt, kult u narodu, javljanje čudom ili da mu mošti nisu istrulile.

Svako može predložiti da neko bude proglašen svetim, ali uobičajeno je da se stvori kult u narodu da je neko svetitelj, a na Crkvi je da u period od 20, 30, pa i više godina i decenija proceni da li je taj kult dovoljno učvršćen i da li zaista postoji.

Svetitelji su većinom monasi, monahinje, episkopi, ali ima i civila, vernika, građana, odnosno ljudi koji su vodili hrišćanski život ili život po Jevanđelju – svet, čist i čestit, uzoran život.

Veoma retko ili gotovo nikad se ne dešava da neko bude proglašen svetim ubrzo posle smrti, već se to uglavnom događa decenijama, pa I vekovima kasnije.

Crkva u tom postupku ne žuri, a potrebni su određeni preduslovi, među kojima su važnija dva – iscjeljenje bolnih koji su mu se molili ili da su zemni ostaci, mošti, ostali neraspadnuti.

Uobičajeno je da, kada “kandidat” umre mirno, postaje “prepodoban ili pravedan”, a ako je postradao mučenički za veru, onda se proglašava svetim mučenikom.

Lestivca svetih SPC ima sedam stepenika i na vrhu su svetitelji – pobožni srpski episkopi, mitropoliti i patrijarsi koji su na zemlji živeli po svetim i božanskim istinama, sveti – svi ostali carskog i drugog porekla, koji su svojim životom i radom i podvigom ispovedali Hrista, zatim sveštenomučenici – episkopi i sveštenici koji su postradali u mučenjima za veru Hristovu, kao i velikomučenici – oni koji su pretrpeli najteža stradanja za pravoslavnu veru i SPC.

Slede prepodobnomučenici – monasi i podvižnici koji su stradali za Crkvu Hristovu, mučenici – oni koji su postradali zbog svoje pravoslavne vere i srpskog roda i prepodobni – oni koji su svojim pobožnim i podvižničkim životom zadobili milost Božju.

Izvor RTV

Comments

Pročitaj još