Jelena Krtolica: Kneginja Milica je moja neraskidiva spona sa Kosovom

Najvoljenija srpska kneginja, vladarka  asketske skromnosti, staračke mudrosti i mladalačke snage, potonji izdanak blagorodne loze Nemanjića, na zemlji slavljena kao Milica, na nebu kao Evgenija – Srpkinja nad Srpkinjama o kojoj, čini se,  nikako da ispričamo priču do kraja.

Upravo ona je glavni lik romana „Jug Bogdanova kći“ prvenca Jelene Krtolice, lekarke iz Prištine koja usled raznih životnih okolnosti, sada živi u Sremu. Sa prvim delom ove autorke, sinoć je u galeriji „Akvarijus“ upoznata i mitrovačka publika.

Novopečena književnica kaže da je onda kada je morala da ode sa Kosova, Milica bila njen način da ublaži tugu za njim. Jer ma kako daleko otišli sa Kosova, Kosovo iz nas nikad ne odlazi. Izgleda da  rođenjem naovom podneblju, svi mi potpisujemo neki naš zavet sa Kosovom.

„Kada sam morala da se odselim sa Kosova, dobila sam jaku potrebu da napravim neku neraskidivu sponu i da celu priču o Kosovu, nemanjićskim dvorovima, o tom periodu srpske istorije stavim na jedno mesto kako bi ljudima sve to bilo pristupačnije i tu mi se kneginja Milica pojavila kao odličan okvir za tu priču jer je ona bila prisutna – od srpske carevine, preko borbe velikaša do pada pod tursku vlast“ kaže Jelena.

Miličin lik se može gledati iz mnogo perspektiva i iz svake ona izgleda savršeno.  Voljeno dete časnih roditelja, voljena žena mužastvenog Lazara, voljena majka oreolom ovenčanih ćerki i sinova, cenjeni diplomata, mudri državnik, istrajni stradalnik i naposletku pohvaljena  carica Nebeske Srbije. Jelena je pokušala da svaki taj lik bar malo osvetli.

Iako se većina saga o Milici kao najslavnijoj svečarki svete loze bazira na izvornom kosovskom mitu,  u romanu Jelene Krtolice grandiozni momenat Lazarevog izbora „kome će se privoleti carstvu“ nekako izostaje.  Dramaturgija koja zapravo u arhetipskoj varijanti dobija na snazi prispećem sitne knjige iz Stambola, u „Jug Bognanovoj kći“ nije akcentovana. Čak je i epifanično Obiliževo pojavljivanje u Muratovom taboru potisnuto i data je prednost istoriografskom trenutku koji je za  jedan  stereotipni srpski doživljaj kosovske priče, nedopustivo blagonaklon prema Brankoviću.

I to jeste najsmeliji  izlet koji  Krtolica pravi.

„Sam kosovski mit je u našem narodu poistovećen sa stradanjem Gospoda. Vuk Branković tu postoji kao Juda, kneževa večera kao tajna večera pre stradanja i to je bukvalno preslikana ta biblijska priča. Kada sam malo dublje zašla u tu priču, videla sam da nema logike jer je Vuk Branković bio čovek koji je pružao otpor Turcima. Prosto nema logike da je on izdao na Kosovu a onda se do kraja života opirao i stradao u toj borbi, kao i njegova porodica. Nema interesovanja za to i jako slabo to učimo kroz školovanje“ priča Jelena i dodaje da su izvori jako oskudni i da je do podataka veoma teško doći. Njeno iskustvo pokazuje da su srpski zapisi o tom periodu veoma siromašni.

„Srpskih dokumenata ima jako malo. Ima turskih, ima ugarskih i najviše dubrovačkih, pošto su oni nas u to vreme doživljavali kao „zlatnu koku“. Oni su toliko bili temeljni u beleženju da postoji čak i zapis o tome koliko je ukrasa za konje  kupila Miličina i Lazareva ćerka  Jelena Balšić, na putovanju sa svojim drugim mužem Sandaljem Hranićem povodom krunisanja kralja Žigmunda za ugarskog cara“  kaže autorka.

Kao lekar, Krtolica zna koliko je rizična intervencija na otvorenom srcu. Kao pisac, Krtolica zna koliko je opasno koketirati sa  dojuče hermetički zatvorenim intimno-srpskim Jevanđeljem, u kome su i mesto i ime likova dogmatski ustrojeni, koje jeste živo, kucajuće srce srpskog bića.  Trebaće mnogo vremena da  bi Srbin shvatio da je romantično ispripovedana priča o kosovskom zavetu , Lazarevom izboru ili Oliverinoj žrtvi,  zapravo velika metafora o velikom zavetu, velikom  izboru i velikoj  žrtvi koju  je podneo  Hrostos – ne nužno i stoprocentna istina. Da je to još veća metafora o malim  zavetima, malim izborima i malim žrtvama koje svi mi pravimo na dnevnoj bazi.  Da je to najlepša, najmoćnija i najzanimljivija priča koju je srpski jezik  ikada ispričao. Ali da je to priča, nastala da bi se bol zbog gubitka krasnog i slavnog srpskog carstva lakše podneo. Priča pripovedača koji je do kraja iskoristio svoje pravo na umetničku slobodu. Priča u koju imamo pravo da verujemo za inat.

O knjizi, pored autorke, sinoć su govorili recenzent Aleksandar Dunđetin i pisac i predsednik Književnog društva KiM Novica Sovrlić.

Roman „Jug Bogdanova kći“ publici je predstavljen na beogradskom Sajmu knjiga a promociju je imao i u Starim Banovcima.

Izdavač je Književno društo Kosova i Metohije.

 

 

 

 

Comments