U organizaciji Doma kulture iz Gračanice, u Srpskom kulturnom centru u Prištini danas su mladi pesnici Viktor Popović i Đorđe Đorđević održali književni čas, na kome su predstavili neke od svojih pesama.
Popović i Đorđević žive i stvaraju u Gračanici. Poezijom se bave još od đačkog doba i obojica za sada iza sebe imaju po jednu objavljenu zbirku pesama.
Viktor Popović je do 2002. godine živeo u Prištini, pa je prilika da baš u rodnom gradu prezentuje svoje pesme za njega, kako i sam kaže, velika čast.
„Bila je mi je velika čast, da ovde u kompleksu svoje crkve, nakon toliko godina govorim poeziju. Mislim da crkva Sv. Nikole u Prištini treba da bude simbol obnove, mesto gde će se okupljati Srbi. Možda nas u Prištini neće biti onoliko koliko nas je bilo pre 20 godina, ali ova crkva jeste sibol nečega što je bilo i nečega što treba da poistoji. Tako da se nadam da ćemo kao što smo uspeli da obnovimo crkvu isto tako uspeti da obnovimo i svoju kulturu i da ćemo uspeti da našoj kulturi ovde postavimo temelj za budućnost“, kazao je Popović i dodao da svih ovih godina o Prištini nije napisao ni jednu pesmu, zato jer Prištinu doživljava kao grad koji nije napustio, grad iz kog nije otišao.
Iako pravnik po zanimanju, Đorđe Đorđević je zaljubljenik u poeziju. Nakon što je objavio svoju prvu zbirku pesama „Na Veterniku vatra“, započeo je rad na novoj knjizi, čija tematika je pravna istorija.
„Ljubav i želja za pisanjem je spontano došla. Uglavnom pišem rodoljubive pesme, ima i ljubavnih, a u poslednje vreme mi je jako zanimljiva i satirična poezija. Uz napomenu da sebe još ne smatram pesnikom, već početnikom, mislim da bi pesnici trebali da budu deo intelektualne elite ovog naroda. Neko ko će ukazivati na pogrešne korake u društvu, na pogrešne pravce društva i možda ukazivati na to kako da se loše prevaziđe“, kazao je Đorđević.
U razgovoru nakon recitovanja jedan od današnjih posetilaca je citirajući pesnika Fridriha Helderlina upitao: „Čemu pesnici u oskudno vreme?“
Odgovarajući mu, Popović je kazao da su pesnici svedoci vremena, svega lepog i ružnog što se događa, svedoci stradanja koji svojim pesmama, gde su opisane najdublje emocije ostavljaju pokolenjima pisani trag o doživljaju nečega.
