Stvaranje povoljne klime gde će mladi umetnici želeti da ostanu i stvaraju kao i razvijanje svesti o tome da tradicija nije nešto što se nužno nasleđuje već nešto što se stiče aktivnim učešćem u njenom kreiranju, glavne su preporuke učesnika debate o kulturi i umetnosti u srpskoj zajednici na Kosovu, koja je sinoć održana u Mitrovica Social Club-u u Kosovskoj Mitovici.
Stvaranje povoljne klime podrazumeva kreiranje zdravih kulturnih institucija koje bi svojim aktivnim radom i potrebom za stvaralačkom energijom, dale mladim stvaraocima elan da nakon završenog fakulteta, ostanu na prostoru Kosova i Metohije i od svog stvaralaštva žive, smatra akademski slikar Miljana Dunđerin, ujedno organizator likovnog programa u galeriji „Akvarijus“ , koja je registrovana kao Privatni kulturni centar.
Što se Mitrovice tiče, ona ispunjava one najosnovnije preduslove za tako nešto.
„Konkretno Mitrovica ima puno potencijala jer ima ozbiljnu publiku. Mogli bismo mi da radimo i organizujemo do besvesti, bilo bi nam uzalud kada ne bismo imali konzumente. Nama se dešava da organizujemo nekoliko različitih događaja u nedelji dana i svi imaju izvanrednu posećenost. Uprkos tome, desi se da se dva gosta nijednom ne sretnu- dakle svaki događaj ima svoju publiku. Druga izuzetno bitna stvar je ta što je Mitrovica studentski grad“ ističe Dunđerin.
Ona naglašava da „Akvarijus“ kao alternativni kulturni centar opstaje upravo zato što nema nikakvu intitucionalnu podršku jer onda nema nikakve uslovljenosti niti onoga što Dunđerin naziva .“poltičkim nasiljem“.
Prema njenom mišljenju, ponuda kulturno-umetničkih sadržaja u Mitrovici ili Gračanici apsolutno može da parira i većim sredinama.
Direktor Kulturnog centra „Gračanica“ Živojin Rakočević smatra da nas i dalje prati ideologija bazirana na dualizmu – s jedne strane blistava umetnost srpskog srednjeg veka i savremena umetnost koja je u proteklom periodu definisano tako da ne mora da ima ništa sa tim nasleđem.
„Taj problem je težak. Mnoge stvari su oterane u neku vrstu lažne mistike. Kako stoji u Eliotovom eseju „Tradicija i individualni talenat“ tradicija Englezima nije bliska. I da bi tradicija bila prihvatljiva, nužno je da je osavremenimo“smatra Rakočević.
On napominje da se tradicija ne nasleđuje, već stiče i to tako što će savremeni mladi umetnik doslikati naslikano, dopisati napisano, osavremeniti vremešno i genijalno stvaralaštvo koje je naš narod već stvorio.
Rakočević pominje i atmosferu geta.
„Mi smo primetili da pojedini stvaraoci čija publika nije dominantno srpska, imaju strah kako da sa svojim stvaralaštvom se pojave u Gračanici“, primećuje Rakočević.
Kada je u pitanju saradnja izmrđu kulturnih institucija na severu kosova i južno od Ibra, upravo su PKC „Akvarijus“ i Dom kulture Gračanica najbolji primer plodne saradnje.
Kulturne institucije na Kosovu finansiraje se uglavnom iz dva izvora: ili iz držvnog budžeta ili kroz fondove i projekte. Panlisti podržavaju i jedan i drugi oblik finansiranja ali naglašavaju da, kako god da je plaćena ta umetnost, ona mora biti kvalitetna i da nikada ne sme da se prestane sa insistiranjem na tome.
Na pitanje kako očuvati kulturnu baštinu srpskog naroda na Kosovu, Rakočević ponavlja da „da bismo je sačuvali, moramo je steći“. On kaže da je to intimna stvar te da svako od nas ponaosob, mora da razvije svoj lični odnos sa živopiscem Ljeviške , potpuno oslobođen bilo kakve ideologije ili estetike.
Dunđerin kaže da ponajpre moramo da pokažemo interesovanje za kulturno nasleđe na Kosovu, bar u smislu edukacije.
Publika je kao problem prepoznala postojanje ne malog broja kulturnih radnika, koji primaju plate u kulturnim intitucijama na Koovu a da pritom uopšte tu ne žive pa samim tim nisu ni produktivni.
Zaključak je da je umetnicima podjednako teško da od svog stvaralaštva žive kao i u bilo kojoj drugoj sredini. Teško ali ne i nemoguće. Čak iako nemate institucionalnu podršku. Panelisti poručuju da mora da se radi, da se stvara uz minimalne troškove i maksimalni entuzijazam.
Ovu debatu organizovala je NVO Aktiv iz Kosovske Mitrovice.
