Delavi: Želimo da budemo sigurni da Srbi mogu da vide svoju budućnost na Kosovu ( video)

Američki ambasador Na Kosovu Greg Delavi, u intervjuu za Koosev rekao je da je veoma važno za njegovu zemlju i ambasadu, da se kosovski Srbi osećaju da su u svojoj kući. Ulažemo mnogo vremena i napore da poboljšamo život običnih ljudi i znamo koji su izazovi sa kojima se suočavaju. Nastavićemo da radimo na primeni zakona o jeziku, pravdi, integraciji pravosuđa, podršci vladavine zakona, priznavanju diploma i svakako manjinskom zapošljavanja. Želimo da budemo sigurni da kosovski Srbi mogu da vide svoju budućnost na Kosovu. Učinićemo sve što mi možemo da im pomognemo da prebrode izazove, poručio je ambasador SAD-a Greg Delavi (Greg Delawie) tokom svoje posete Severnoj Mitrovici.

Ovo je Vaša prva poseta nakon atentata na istaknutog srpskog političkog lidera Olivera Ivanovića. Ambasada je odmah reagovala nakon tragičnog događaja, snažno ste to osudili. Danas provodite čitav dan ovde u Severnoj Mitrovici. Sa kim ste se sastali i kako Vam izgleda situacija?

Pre svega, hvala vam što sam sa vama danas, zaista to cenim. Sastao sam se sa predsednikom suda Nikolom Kabašićem, koji radi jedan neverovatan posao dok pokušava da ponovo sastavi delove vladavine zakona za sever i zaista ga poštujem, kao i sve njegove kolege jer su ponovo pokrenuli sud i tužilaštvo na severu. Mislim da je to veliki napor. Verovatno je unekoliko teže, nego što se očekivalo. Ali jesam impresioniran onim što rade. Prošetao sam i gradilištem na mostu. Izgleda da se stvari ponovo pokreću, što je odlično. Nadam se da će se taj projekat završiti što je pre moguće. Izgleda da nije preostalo mnogo toga da se još uradi, svakako mislim da ćemo svi biti srećniji onda kada ljudi budu mogli da šetaju i da voze preko mosta, kao što je to oduuvek i bila namera. Video sam se gradonačelnikom Rakićem. Imao sam dobar razgovor sa njim o tome šta su njegovi prioriteti za ovaj grad, a takođe i o njegovoj ulozi kao vođe Srpske liste. Razgovarao sam i sa članovima civilnog društva, razgovaram sada sa vama a potom idem da obiđem i projekat USAID-a – pekaru. Zgusnut, ali dobar dan.

Da li mislite da je stvarno dobar dan? Da li je situacija obećavajuća nakon ubistva, ili, vidite li razliku?

Mislim da život ide dalje, što jeste dobro. Mislim i da postaje jasno to da ovo užasno tragično ubistvo gospodina Ivanovića nije nužno međuetnički incident. Naravno da ne znamo ko je, još uvek nemamo nijednu činjenicu o ovom ubistvu. Ali činjenica da ljudi ne krive drugu zajednicu za to – jeste pozitivna. Hteo bih da ovo prevedem kao deo postepenog poboljšanja odnosa među zajednicama – između kosovskih Srba i Albanaca.

Gospodine Delavi, Oliver Ivanović je bio izložen najbrutalnijim verbalnim napadima tokom ovog kratkog vremena koliko je bio politički aktivan nakon što je pušten iz zatvora. Njegova privatna imovina je takođe uništena tokom lokalnih izbora, kao i drugih srpskih opozicionih kandidata. Dok su zemlje Kvinte zauzele vrlo snažan stav tokom vanrednih parlamentarnih izbora prošlog juna (protiv zastrašivanja prim.red.), to nije bio slučaj za lokalne kosovske izbore. Ćutala je. Zašto se to dogodilo?

Moram da se ne složim sa vama ovde. Mi smo se kao Kvinta oglasili u septembru u vezi sa zastrašivanjem koje je bilo u toku za lokalne izbore. Ja sam dao intervju za Radio Kim u oktobru i tada sam osudio mešanje i zastrašivanje na izborima. Mislim da smo bili vrlo glasni o mešanju u ono što mora da bude fundamentalan demokratski proces, a to su izbori za lokalne zvaničnike. Posmatračka misija EU je bila ovde tokom lokalnih izbora i govorila je o mešanju na izborima. Mislim da su nakon toga imali i veoma dobru izjavu. Moram da kažem da smo čuli priče o različitim vrstama zastrašivanja – ekonomskim i drugim vrstama. Bio sam razočaran zbog toga što na izborima nije bilo više kandidata. Mislim da 30 godina nakon pada Berlinskog zida, ne bi smelo da bude toga da u jednoj demokratskoj državi budu izbori za jednog kandidata.

Nakon ubistva pažnju medija u Beogradu privukla je informacija o tzv. putnom vodiču koju je 12. januara – četiri dana pre ubistva Ivanovića, objavio Stejt department, za čim je usledilo i upozorenje iz Nemačke takođe, u kojem se, kako je precizirano, preporučuje povećana pažnja za one koji putuju na Kosovo, uključujući i Sever Kosova. Posle ubistva bilo je dosta spekulacija, ali i vrlo jasnog pitanja. Da li ima osnova za to da je Stejt department znao, ako ne za sam atentat, onda za neke moguće pretnje?

Na žalost mnogo je dezinformacija u vezi sa ovim. Ako pogledate sajt Stejt departmenta, videćete da su se tog dana za svaku zemlju promenile instrukcije. Ne samo za Kosovo, već za svaku zemlju u svetu a u pitanju je bilo samo kompjutersko ažuriranje sajta. To je pod jedan. Pod dva, pregledali smo savete za putovanja na Kosovo, uključujući i sever – za prošlu godinu, i oni su u osnovi svi isti. Razlikuje se par reči tu i tamo, ali u suštini isti su bili i pre i posle 12. Na žalost, ono što je bilo interno kompjutersko ažuriranje sajta Stejt departmenta pogrešno je protumačeno kao signal da smo mi imali prethodnu informaciju ili barem neku novu zabrinutost za bezbednost ovde. Mi smo svakako zabrinuti za bezbednost na severu i mislim da je mnogo građana na Severu takođe zabrinuto, ali što se tog dana tiče ili neke specifične informacije – u pitanju je bila čista kompjuterska stvar. Ako pogledate, videćete da zapravo nema novih informacija od pre 12. i posle 12.

Skoro je dva meseca od kada traje istraga o atentatu. Ako iz perspektive javnosti analizirate kako informacije teku upravo prema javnosti, vidite da se radi o unakrsnom optuživanju Beograda i Prištine. Da li ste iznenađeni time da suštinski nema stvarnog opipljivog rezultata koji je do sada javnosti predstavljen?

Moram da kažem da nam je američka televizija svima verovatno usadila ideju o tome da bilo koji zločin možete za sat vemena da rešite. Na žalost, to se ne dešava u stvarnom svetu. Na mene je ostavilo utisak to da se policija veoma ozbiljno bavi ovim slučajem. I srpski i albanski tužilac vode istragu, a dobro je da imamo sve zajednice zastupljene. Želeo bih da već imaju odgovor, ali u stvarnom svetu, naročito kada je ubistvo u pitanju, potrebno je vreme da se sazna. Ja nemam naznaka da su ljudi lenji ili aljkavi. Ja mislim da se radi o teškom slučaju, postoje različiti tipovi dokaza koji treba da se ispitaju i nadam se da će se doći do tačnog rezultata. Svakako da postoji neka saradnja između srpske i kosovske policije što je pozitivno. Možda će trebati malo vremena dok se stvari ne pokrenu. Moguće je da u obema zemljama postoji dokaz koji može da pomogne rešenju ovog problema. Ono što mi možemo radimo kako bismo pomogli policiji, tužiocima sa obukom i sličnim stvarima. Ako bih mogao da rešim ovaj zločin ja bih to učinio i rekao bih policiji. Nemam nikakav dokaz na žalost.

Jeste li zabrinuti za vladavinu zakona i rad policije generalno na Kosovu i na severu?

Apsolutno. O tome govorim skoro svakog dana. To je ta stvar. Ako nemate vladavinu zakona, postaje veoma teško za ekonomiju i pomirenje. Postoji put za napredak Kosova i napredak severa. Bilo mi je veoma drago kada sam video nemačkog ministra spoljnih poslova Gabriela koji je pre dve nedelje ovde govorio o izazovima u vladavini zakona. Mislim da što se više govori, utoliko bolje, jer su građani ti koji će ultimativnim pritiskom na političare voditi do poboljšanja vladavine zakona. Mi možemo da damo mnogo u obuci i to činimo. Trošimo milione dolara godišnje na obučavanje policije i tužioca. Ali ono što se stvarno računa jeste to da građani kažu: ‘Dosta mi je ovoga, ne želim da moja deca budu dileri droge ili ne želim da im se dese loše stvari.’ Oni mogu i treba da pritisnu političare i policiju da rade bolje. To je njihovo pravo.

Upravo javnost lokakna zamera da se mnogo govori a malo ima konkretnih rezultata i da bi  upravo uspešna istraga u vezi sa ubistvom Olivera Ivanovića pokazala efikasnost policije. Šta bi Vaš odgovor bio na to da jedan značajan deo javnosti misli da sa aspekta istrage ovo nije težak slučaj, a u odnosu na ono na šta je Oliver Ivanović upozoravao mesecima pred atentat, u vrlo malom mestu u kojem svako zna sve?

Ukoliko ljudi imaju dokaz ili činjenice treba to da kažu policiji. Znam da ljudi misle da bi do sada trebalo da to bude rešeno, a u idelanom svetu naravno da bi i trebalo da bude tako. Ali zapravo za komplikovane slučajeve ponekad je potrebno dosta vremena da se reše.

Da pređemo na demarkaciju. Napisali ste da je ratifikacija bliža nego ikad, očekujući da se usvoji ove nedelje. Međutim, prošle nedelje ste takođe objavili tvit sa opet optimističnim očekivanjima, a tada ste takođe podsetili i javnost na još jedan tvit objavljen u avgustu 2015. sa još jednom optimističnom porukom. Evo nas četiri godine od tada. Koliko ste sigurni da će se ove nedelje ratifikovati sporazum o demarkaciji, i da bi se to desilo, da li očekujete da za njega glasa Srpska lista ili Samoopredeljenje?

Kriv sam što sam optimista. U diplomatiju ne idete ako niste optimista. Činjenica je da nikada nismo bili bliže pozitivnom glasanju u skupštini nego što smo danas; 80 ili više za ovaj sporazum o demarkaciji. Biću optimista i reći da bi stvarno moglo da se izglasa ove nedelje i to bi bilo odlično. Svakako je u interesu svih građana na Kosovu da se ovaj sporazum ratifikuje što je pre moguće. Bilo da ste Srbin, Albanac, Goranac ili Rom sa Kosova, ko god, ovo je u interesu svake zajednice. Visoka predstavnica EU Mogerini rekla je pre nekoliko dana, kada je bila, ovde da će glas za granicu odblokirati proces vizne liberalizacije za Kosovo. Mislim da je ovo pitanje stvarno isisalo mnogo političkog kiseonika na Kosovu za poslednjih nekoliko godina i sprečilo ostale važne stvari da se urade, jer se ovo pitanje tiče svakog. Skupština može da glasa, odobri ga i onda bi to članovima parlamenta dalo mogućnost da idu na druge stvari koje su važne za građane na Kosovu kao što je vladavina zakona, obrazovanje, zdravstvena zaštita što je vrlo značajno. Voleo bih da svi iz svih partija to učine.

Hoće li se to dogoditi?

Možda je vaša kristalna kugla bolja od moje. Nadam se. To je sve što mogu da kažem. Postoji značajni deo u srpskoj javnosti koji je zabrinut zbog sporazuma o demarkaciji.

Ima glasova među ekspertima i političarima takođe u srpskoj javnosti koji kažu da između Kosova i Crne Gore ne bi bilo međunarodne legalne granice, ne onakve kao što je između Crne Gore i Srbije. Da li Vi vidite razliku između granice Kosova i Crne Gore u takvom smislu da to nije međunarodno priznata granica kao ona koja postoji među državama bivše Jugoslavije? Granica između tih država potvrđena je i u UN.

Pozicija Sjedinjenih država po ovom pitanju je jasna. Kosovo je suverena nezavisna država. Mi smo tu suverenost i nezavisnost priznali 2008, i osećamo da bi Kosovo trebalo da se angažuje u međunarodnim sporazumima sa stranim partnerima na istoj osnovi, kao i bilo koja druga suverena nezavisna država. Svakako, ja vidim da granični sporazum između Kosova i Crne Gore jeste suveren sporazum između ta dva naroda i oba naroda, po mom mišljenju, savršeno su sposobna i u mogućnosti da i sa legalne strane definišu tu granicu.

Da li će im za nju trebati dodatno potvrđivanje od strane UN?

Nisam advokat, verujem da sve dok se obe države slažu, to je za te zemlje validno i tiče ih se.

Trenutno postoje dva pojednostavljena narativa u Beogradu i Prištini. Jedan za Beograd koji kaže da, ukoliko se potpiše sporazum o normalizaciji, Srbija će ući u EU. U Prištini je da ukoliko se ratifikuje sporazum o demarkaciji, Kosovo će dobiti viznu liberalizaciju. I politička vođstva i mediji nekako su ispustili jedan kriterijum – borbu protiv kriminala i korupcije. Jesu li u pravu? Jesu li stvarno to jedina dva kriterijuma za Srbiju u EU i viznu liberalizaciju za Prištinu?

Ako hoćete mišljenje EU, moraćete da pitate nekog evropskog zvaničnika, a to nisam ja. Ali vam mogu reći da su pitanja kriminala i korupcije definišuća pitanja za Kosovo koje mora da radi na tome, mora da radi više. Pokušavamo da pomognemo i videli smo neki napredak. Indeks transparentnosti u vezi sa pitanjem korupcije popravio se za nekoliko poena od prošle godine. To jeste pozitivno. Rangiranje Svetske banke za Kosovo o korupciji se popravilo za nekoliko poena u odnosu na prošlu godinu. Ali mora da bude više rada, ozbiljnosti, posvećenosti institucija za vladavinu zakona i političara. To je vitalno. To je ono što građani Kosova žele. Ako pogledate bilo koje istraživanje javnog mnjenja, 70 % ljudi će reći da je najveći problem na Kosovu korupcija. Mislim da je to veliko pitanje koje mora da se rešava. Naravno, Kosovo nije usamljeno u tome, postoje druge zemlje koje se takođe sa ovim suočavaju. Ali, Kosovo mora više da radi na tome i svako u sektoru za vladavinu zakona mora da radi.

Izvor: Kossev portal

Foto: RFE/RL

 

 

 

Comments

Archives

"This project was funded through a U.S. Embassy, Pristina grant.  The opinions, findings, and conclusions or recommendations expressed herein are those of the Author(s) and do not necessarily reflect those of the Department of State."

"Ky projekt u financua përmes grantit të Ambasadës Amerikane në Prishtinë. Mendimet, përfundimet dhe konkludimet apo rekomandimet e shprehura këtu janë të Autorit(ëve) dhe jo medoemos pasqyrojnë qëndrimet e Departamentit të Shtetit."

“Ovaj projekat je finansiran preko granta Američke Ambasade u Pristini. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke sadrzane ovde pripadaju autoru(ima) i ne izrazavaju neophodno stavove State Departmenta."