General-major Salvatore Kuoci gostovao je na kanalu RTK gde je govorio o bezbednosnoj situaciji na Kosovu nakon ubistva Olivera Ivanovića, koji elementi bezbednosti su u nadležnosti kosovskih bezbednosnih institucija, a koje u nadležnosti KFOR-a, i koliko je važno da KFOR u svojim redovima ima vojnike iz zemalja u regionu, i mnogim drugim pitanjima.
Generale, Vi ste pre tri meseca došli na Kosovo, kako ocenjujete opštu bezbednosnu situaciju na Kosovu?
Situacija je stabilna, za sada nema problema sa bezbednošću u regionu i radimo na tome da pružimo sigurno i bezbedno okruženje za sve građane Kosova i slobodu kretanja širom regiona. Imali smo neke izazove, ali se suočavamo sa njima. U suštini nemamo problema i pokušavamo da damo sve od sebe za bezbednost građana Kosova.
U Severnoj Mitrovici je 16. januara ubijen Oliver Ivanović, a pre ovog događaja pričalo se o tome da je na Severu Kosova loša bezbednosna situacija. Da li je ona sada pogoršana ovim događajem?
Radimo mnogo, u koordinaciji sa Kosovskom policijom koja je zadužena da drži situaciju pod kontrolom. Ubistvo je pod istragom. Postoji puna saradnja sa EULEX-om i svi su uključeni u rešavanje slučaja. Naravno, postoje neki izazovi u sprovođenju istrage, ali Kosovska policija je u potpunosti profesionalna, veoma zainteresovana da reši slučaj i svaki problem koji bi mogao da utiče na bezbednost na Severu Kosova. Svi su voljni da drže situaciju pod kontrolom. Imao sam sastanak sa oba gradonačelnika iz Severne i Južne Mitrovice i vrlo su kooperativni i spremni da održe situaciju mirnom i stabilnom. Radimo svi zajedno na tome.
Generale, Vi ste govorili posebno o događaju koji se dogodio u januaru. Situacija na Severu je tema o kojoj se mnogo govori na Kosovu, o sigurnosti tamo. Kao komandat KFOR-a možete li da nam kažete da li su incidenti na Severu povezani sa lokalnim stanovništvom ili su to međuetnički problemi?
Za sada nema problema. Mi zaista radimo u bliskoj saradnji sa svim institucijama da bi se obezbedila sigurnost u toj oblasti. U suštini, reakcija ljudi je vrlo dobra. Oni su se ponašali vrlo zrelo, u skladu sa situacijom. Institucije nisu iskoristile ovaj događaj za propagandu, tako da je ovo veoma važno sa obe strane, i sa srpske strane. Situacija je za sada mirna i stabilna. Naravno, postoji bojazan da bi nešto moglo da se desi, ali mi radimo na bezbednosti u toj oblasti. Sarađivaćemo i radićemo svi zajedno na tome da osiguramo da se ništa ne desi. Dobro smo obučeni i spremni da to radimo.
Kada kažete da postoji osećaj da tamo može nešto da se desi, da li to znači da ste pozicioniraniji na Severu i da li tamo imate više trupa? Bilo je infomacija da i pripadnici srpske bezbednosti mogu da uđu na Sever?
Ne mislim da je to slučaj. Povećali smo prisustvo na Severu samo da bi pokazali da smo voljni da držimo situaciju pod kontrolom. Letimo helikopterima iznad Mitrovice samo da pokažemo naše prisustvo i da držimo situaciju pod kontrolom, jer se sa neba mnogo bolje vidi i procenjuje ono što se događa na terenu, zapravo nemamo nikakve dokaze da su srpske snage spremne da uđu na Kosovo. Mi imamo blisku saradnju sa srpskom stranom, nemamo dokaze da je Srbija spremna da uđe na Kosovo, nema potrebe za tim, mi smo ovde da osiguramo bezbednost svih građana Kosova, a posebno severnog Kosova i srpske manjine, tako da nema problema. I KFOR i NATO su u potpunosti posvećeni ovom angažovanju, tako da ne mislim da nam je potreban bilo ko drugi u oblasti.
Kakva je situacija u povratničkim mestima? Često čujemo da su Srbi i povratnici na meti pljačkaša. Bilo je i slučajeva paljenja sena. Da li je možda u ovim sredinama gde su se Srbi vratili potrebno veće prisustvo KFOR-a, da li ima potrebe za tim?
Imali smo neke slučajeve u Istoku i Klini gde je policija bila veoma efikasna, sa njom blisko sarađujemo. U suštini, mi patroliramo u oblasti i obezbeđujemo, ne mogu reći 24 sata dnevno, ali patroliramo uglavnom u oblastima naseljenim Srbima kako bi sprečili prekršaje koji bi mogli da se dese u tim oblastima. Policija je otkrila i uhapsila nekoliko počinilaca koji su prouzrokovali probleme, slučajevi su i dalje pod istragom. To zaista nije etnički problem, iako ne isključujemo da bi to moglo da se desi. Radimo na punoj integraciji povratnika i nadamo se da će njih biti više, a pretnji manje nego ranije. Sa moje tačke gledišta video sam punu saradnju u institucijama da bi se povratnicima omogućilo da se vrate. Naravno, imovina je važna i mora biti zaštićena i sačuvana, to je pravo građana. Ali uglavnom se bavimo ovim problemima i vodimo računa o svim pitanjima i problemima koji se pojave.
Pomenuli smo nekoliko incidenata koji su se dogodili u mestima naseljenim Srbima. Vi kažete da incidenti nisu bili etnički motivisani. Da li se može reći da je u 2018. godini potrebno da se čuva imovina srpske i ostalih zajednica zbog etničkih problema? Da li danas imamo etničkih problema na Kosovu?
Ne isključujemo da bi etnički motivisani problem mogli da se pojave ili izazovu probleme sa kojima možemo da se suočimo, ali toga je manje nego ranije. Imamo manje problema nego ranije u nekim oblastima. Još uvek imamo nekih etnički motivisanih problema. Naravno da je važno da se sprovodi zakon i saradnja sa institucijama. Mora da postoji poseban zakon o povratnicima kojim se uređuju njihova prava i obaveze. Važno je da nije Kosovo jedino koje ima etničke probleme i da obezbedi sigurnost svih građana, bez obzira na religiju, ili bilo koju vrstu podele. Važno je da se povratnici osećaju bezbedno na svojoj imovini, da poštujemo njihovu volju da se vrate, i oni su građani Kosova, tako da je važno da dobiju pažnju kosovskih institucija.
Da li su srpski manastiri i imovina Srpske pravoslavne crkve na Kosovu bezbedni i hoće li pripadnici KFOR-a i dalje čuvati pojedine manastire posebno u Metohiji?
Da, apsolutno, i na početku ove operacije KFOR je štitio sve srpske pravoslavne manastire i crkve. Da budem iskren, potreba za tim se smanjila i mi danas čuvamo samo Visoke Dečane. Mi smo još uvek tamo i voljni smo da normalizujemo stanje i uslove i u tom slučaju. Za sada je potrebno da još uvek čuvamo to mesto, ali ćemo videti u budućnosti da obezbedimo bolje uslove i preispitamo naše prisustvo. U drugim manastirima, koje više ne čuvamo, nije bilo nikakvih problema. Kosovska policija je zadužena za zaštitu tih manastira i uglavnom nema problema. Kosovska policija je preuzela dužnost da zaštiti ova mesta, jer su ona deo kulturnog nasleđa ove zemlje. Ne možemo da ignorišemo da su svi manastiri deo nasleđa u ovoj zemlji. Oni moraju biti zaštićeni i integrisani u društvo i prihvaćeni kao nešto što je deo vaše kulture.
Saradnja KFOR-a sa bezbednosnim institucijama na Kosovu je dobra. Koji elementi bezbednosti su u nadležnosti kosovskih bezbednosnih institucija, a koje u nadležnosti KFOR-a?
KFOR sarađuje sa svim bezbednosnim organizacijama na Kosovu, kao i sa drugim institucijama na Kosovu. Mi smo u svakodnevnom kontaktu i radimo zajedno kako bi pružili bezbednost. Kao prva linija odgovornosti je Kosovska policija i ona je veoma efikasna, EULEX je druga linija odgovornosti i KFOR je treća linija odgovornosti. Što mi manje radimo, to je bolje za Kosovsku policiju, bolje je za kosovske bezbednosne organizacije. Radimo puno sa institucijama, pokušavamo uglavnom da pružimo bezbednost. Kada se pojavi bezbednosni problem, svi zajedno se sastajemo kako bi procenili šta možemo da uradimo, na koji način najbolje možemo pružiti bezbednost. Saradnja je na visokom nivou i oni su veoma kooperativni.
Možemo sada da pređemo na regionalnu saradnju koju KFOR ima, KFOR ima saradnju sa gotovo svim zemljama u region uključujući i Srbiju. Vaši prethodnici su se sastajali sa načelnicima Generalštaba vojske Srbije. Da li čete vi imate slične sastanke i o čemu se razgovara u kopnenoj zoni bezbednosti?
Ovi susreti su deo tehničkog sporazuma koji imamo sa svim zemljama koje okružuju Kosovo. Imam redovne sastanke sa srpskim oružanim snagama, sa generalom Dikovićem već smo se sastali i sastaćemo se ponovo, to je deo misije KFOR-a. Takođe sam imao sastanke i sa ministrima odbrane Crne Gore, Albanije, Makedonije, tako da je u suštini to deo našeg posla. Pružanje bezbednosti za Kosovo znači da imamo kontakte i da pružamo bezbednost za ceo region i održavanje kontakta sa regionom pomoći će pružanju bezbednosti Kosovu. To je deo našeg mandata i normalno je da KFOR ima kontakte sa srpskim oružanim snagama i srpskim ministrom odbrane. Patroliramo u pograničnoj zoni zajedno sa srpskim snagama i nemamo problema, saradnja je na veoma visokom nivou i postoji puno priznanje za ono što KFOR radi ovde i to je razlog zašto srpske snage ne treba da dolaze ovde da obezbeđuju oblast, jer mi radimo svoj posao na najbolji način i u potpunoj saradnji sa srpskim oružanim snagama takođe.
Pomenuli ste sastanke koje imate sa kolegama u regionu. Znate da je Diković bio jedan od vođa rata na Kosovu, govori se da ima dokaza da je on sakrio podatke o masovnim grobnicama kosovskih Albanaca. Da li vi kao general KFOR-a možete da doprinesete u tom pogledu, tražeći od njega informacije u vezi tog humanitarnog pitanja?
General Diković je nadležan i sve dok ne bude tvrdnji od institucija za sprovođenje zakona nemam problema da radim sa njim. Kada bude tvrdnji od suda bavićemo se time, ali za sada je običan građanin, u potpunosti nadležan za svoju poziciju i nema potrebe da se izbegavaju kontakti sa njim. On je predstavnik srpskih oružanih snaga i ako bude optužbi u vezi sa njegovom prošlošću, tokom njegove prethodne karijere na Kosovu, mi ćemo to proveriti i kao KFOR preduzećemo mere.
Pitanje je više bilo u vezi sa tim da li biste mogli da pomognete u humanitarnom pogledu, da zatrazite informacije o 1.600 nestalih lica, za koje se govori da se nalaze u masovnim grobnicama u Srbiji. Diković je bio vođa srpske vojske tokom rata na Kosovu, i govori se da on ima tačne informacije o tome.
Još jednom ponavljam, sve dok ne bude presude, ili bilo koje vrste tačnih navoda o tome, on je nadležan, ne postoji ništa što mi možemo da uradimo, on je načelnik Generalštaba Vojske Srbije, on je već bio u kontaktu sa mojim prethodnicima bez ikakvih problema. Ako se nešto pojavi, videćemo koje su tvrdnje i bavićemo se time.
Crna Gora je poslednja poslala svoje vojnike u sastav KFOR-a na Kosovu. Koliko je važno da KFOR u svojim redovima ima vojnike iz zemalja u regionu?
To je veoma važno, jer se stabilnost Kosova oslanja i na spremnost okolnih zemalja da učine Kosovo stabilnim. Doprinos Crne Gore u KFOR-u je važan korak. Pridružiće nam se oficiri iz Crne Gore. Tamo će biti i zastava Crne Gore u misiji KFOR-a, to je veoma važno, već imamo Albaniju, Makedonija treba da se učlani u NATO, tako da očekujemo veće učešće Makedonije u pružanju bezbednosti u regionu. Mi smo voljni da se i Kosovo pridruži NATO i Evropskoj uniji, kao što svi mi očekujemo. Ovoje važan korak za ceo region i mi zaista cenimo odluku Crne Gore da pristupi u NATO.
Kada ste već spomenuli da se nadate da će Kosovo biti deo NATO-a, to ne može bez formiranja Oružanih snaga Kosova, odnosno vojke Kosova. Da li je stav NATO-a i dalje isti, da se vojska Kosova ne može formirati bez ustavnih promena?
U potpunosti podržavamo KBS pod njihovim sadašnjim mandatom. Mi ih podržavamo u njihovim zadacima, obučavamo ih u civilnoj zaštiti. Veoma su profesionalni, neki njihovi oficiri se obučavaju u vojnim akademijama širom Evrope i SAD, sa tačke NATO gledišta nema problema za transformaciju KBS. To je interni proces, interna odluka koja se tiče kosovskih institucija, ali se nadamo da će se transformacija izvršiti institucionalnim putem. Kada se snage bezbednosti transformišu u oružane snage, veoma je važno da sve zajednice to prihvate. Bez odobrenja manjina biće veoma teško da se u potpunosti prihvati transformacija KBS u oružane snage širom zemlje. Važno je, i to je razlog zbog čega smo insistirali da se transformacija izvrši ustavnim putem. To je važno za celu zemlju i mi se nadamo da će svi prihvatiti kada za to dođe trenutak.
Tranformacija KBS u vojsku je moguća samo uz ustavne promene. U KBS ima oko 10 posto pripadnika zajednica koji su se dobrovoljno pridružili ovim snagama. Vi kažete da su oni profesionalna snaga, i kada dođe do ustavnih promena, što zavisi od kosovskih institucija da oni mogu postati vojska?
KBS su dokazale svoju profesionalnost. Na primer, posle poplava u Albaniji, one su intervenisale i radile su na obnovi mostova. Bile su vrlo profesionalne i dobro prihvaćene, zbog obuke koju su dobili od nas. U potpunosti podržavamo njihov rad i u potpunosti podržavamo KBS pod sadašnjim mandatom. Kada je u pitanju transformacija u oružane snage, to je nešto što mora da se prihvati u celoj zemlji, to je razlog zašto treba da se izvrši transformacija ustavnim putem.
Generale, hvala Vam što ste bili sa nama.
Izvor: RTK2 (Tekst je izvorno preuzet osim naslova)
