Izložba radova svih učesnika drugog ciklusa likovnih okršaja čiji je organizator galerija “Akvarijus” otvorena je sinoć, a najboljim autorima uručene su nagrade.
Prvo i drugo mesto zauzeli su Stefan Đurđanović i Mladen Ristić dok je Ani Ignjević uručeno specijalno priznanje.
“Specijalno priznanje smo ustanovili kako bi ispravili neke eventualne nepravilnosti koje je žiri napravio tokom ciklusa. Ponovo se, nazavisno od okršaja pregledaju svi radovi i ako je bilo nekih malih napravilnosti, specijalnim priznanjem to korigujemo, jer o pobedniku ne odlučuje samo stručni žiri već i publika. Nekada neki učesnik koji je sjajan, ne zablista u jednom zadatku i to mu oduzme poene” objašnjava master slikarstva Miljana Bulatović, idejni tvorac koncepta likovnih okršaja. Ona dodaje da glavna nagrada ostaje ista i u trećem ciklusu – samostalna izložba o trošku galerije “Akvarijus”.
Dobitnica specijalnog priznanja Ana Ignjević je vedar duh, koji se ne da obeshrabriti dvostrukim učešćem u okršajima, u kojima dosad nije uspela da pobedi.
“Pobediću ja jednom” svečano obećava.
Đurđanović kao pobednik ciklusa je bez teksta. Nije imao želju da preterano to komentariše. Jedino, kaže, nada se da će imati prilike da izlaže više.
Nakon otvaranja izložbe, usledio je poslednji kvalifikacioni, okršaj za treću sezonu….Stvaralačke potencijale odmerili su Petar Petrović, Jovan Maslar i Tamara Terentić Po odluci žirija i publike, pobedu je odneo jedini školovani slikar među njima Petar Petrović.
“Ja sam došao da se družim. Drugi put sam u okršaju i ne očekujem ništa sem zabave” kaže Petrović koji se i družio i zabavio i pobedio.
Tamara Terentić i Jovan Maslar su gimnazijalci ali to za običnog posmatrača nije važno. Podjednako su srčani, smeli i samouvereni kao i njihov stariji kolega.
Predsednik žirija dr Velimir Matanović, istoričar umetnosti otkriva šta je prema njegovom mišljenju potrebno da bi jedan rad bio ocenjen bolje od drugog.
“Najpre crtež, ideja kao takva i njen razvoj likovnim sredstvima uz poštovanje kompozicije, svetla, perspektive, prvog plana, drugog plana…” kaže dr Matanović.
Ima razumevanja, kaže, za potrebu da se pokažu umetničke mogućnosti mladih, ali ne misli da je takmičarski duh potreban za dobru kreaciju.
Izložba je otvorena…… I ne mora posetilac da bude formalno obrazovan da bi video šta to umetnost zamera mladosti. Ništa ozbiljno, ali ipak, nekako drugarski zamera …. U prvom redu ukrućenost i oštrinu….. Brzopletost. Nervozu. Neobuzdanost. Prenaglašenost a sve je to posledica straha da neće biti dovoljno upećatljivi i samim tim prepoznati…. Zaista ništa ozbiljno, ništa što desetak, dvadesetak godina života neće moći da koriguje.. Proživljeno je glavni enzim u tom složenom stvaralačkom metabolizmu koji obezbeđuje suptilnost i sigurnost u pokretu i poštovanje sopstvene ideje… .
Kao što im je profesor Matanović poručio, sve je to lepo, ali u umetnosti nema takmičenja. Nisu važna očekivanja drugih. Stvaraš jer drugačije ne možeš. Umetnost funkcioniše po istim zakonitostima po kojima funkcioniše ljubav. Stvaraš i tačka. Ljubav i tačka.
