Dačić: Neprihvatljive arogantne poruke Srbiji

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić pozvao je sve kolege, ministre spoljnih poslova EU, da “vode računa” kakve poruke šalju Srbiji i ocenio da je “kontraproduktivno i neprihvatljivo” da pojedini ministri spoljnih poslova šalju arogantne poruke da Srbija mora da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, ukoliko želi da postane član EU.

“Pozvao sam ih da se pridržavaju zajedničke pozicije EU, kada je reč o Kosovu. Ono što oni ne žele da čuju u svojim zemaljama, ne treba nama da šalju. To je ponižavajuće i apsolutno neprihvatljivo za Srbiju”, rekao je Ivica Dačić nakon neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova EU i zemalja kandidata u Sofiji.

Srbija će nastaviti dalje sa dijalogom, kaže Dačić, ali ističe da dijalog i trajno rešenje podrazumevaju dogovor koji će uvažiti interese obeju strana.

“Mi ćemo nastaviti dalje sa dijalogom, u interesu mira i stabilnosti u regionu, u interesu rešavanja pitanja na miran način, ali bez bilo kakvih arogantnih poruka, koje se govore čak usred Beograda. Ako neko želi da dođe u Beograd da bi to rekao, mislim da nema potrebe da gubi vreme, Srbija to sigurno neće uraditi na takav način”, rekao je Dačić.

Srpski šef diplomatije kaže da je tema neformalnog sastanka ministara u Sofiji bila zajednička bezbednosna i odbrambena politika i da se najviše govorilo upravo o aktuelnim problemima – terorizmu, ilegalnim migracijama, krijumčarenju ljudi i oružja, koji ugrožavaju bezbednost na teritoriji cele EU.

Razgovaralo se i o Strategiji Evropske komisije za Zapadni Balkan koja je objavljena prošle nedelje, kaže Dačić i ocenjuje da su njegove kolege uglavnom zadovoljne tom strategijom, a da nekih nesuglasica ima među zemljama kandidatima zbog toga su baš Srbija i Crna Gora budu istaknute kao vodeće zemlje u procesu evrointegracja,već da je trebalo da “sve bude u paketu”.

“Ja sam u ime Srbije ocenio da je taj dokument dobar i da po prvi put otvara jednu jasnu vremensku perspektivu, kada je reč o Srbiji i Crnoj Gori”, rekao je Dačić i dodao da je skrenuo pažnju na nelogičnost da u jednom delu te strategije stoji da bilateralni sporovi treba da se konačno reše pre ulaska u EU, da EU ne želi uvoženje nestabilnosti.

“A ja sam ih pitao na sastanku – pa dobro, a kako se setiste sada tog principa kada Srbija treba da uđe u EU, a do pre nekoliko godina, Slovenija i Hrvatska postale su članice EU, a sada imaju veliki granični problem”, rekao je Dačić.

S druge strane, kako je rekao, danas je razgovarao i sa slovenačkim ministrom Karlom Erjavecom, koji je rekao da ti problemi, granični sporovi, neće moći biti rešeni do 2025. godine, a na pitanje da li to znači da je protiv ulaska Srbije u EU, Erjavec je rekao da Slovenija želi da “pogura”, da Srbija uđe čak i pre toga u EU.

Dačić tako ocenjuje da, na sastanku u Sofiji nije bilo negativnih tonova, i izrazio zahvalnost svima koji su se na ovom skupu pohvalno izražavali o Srbiji.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić poručio je da je apsolutno kontraproduktivno da neki ministri inostranih poslova šalju Beogradu “arogantne poruke” da Srbija mora da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost KiM.

Želeo bi, kazao je, da podseti da je to jednostrani čin i da je Srbija spremna da vodi dijalog da bi se pronašlo trajno rešenje, ali, to je ono što vi u EU ne želite da čujete, imajući u vidu značaj Kosova za Srbiju.

“Nemojte da nas vređate ili ponižavate. Mi smo za dogovor, ali dogovor znači poštovanje interesa obe strane. Mi ćemo, kao i do sad, nastaviti da se zalažemo za trajno rešenje sa ciljem postizanja mira i stabilnosti u regionu”, rekao je Dačić.

Zahvalio je Bugarskoj, kao predsedavajućem EU i nama susednoj i prijateljskoj zemlji, na organizaciji ovog sastanka, ali i na velikim naporima koje ulaže kako bi proširenje EU na Zapadni Balkan ponovo bilo jedna od centralnih tema.

Osvrnuvši se na Strategiju proširenja EK, Dačić je rekao da je za Srbiju ovaj dokument višestruko značajan – potvrđuje da EU prepoznaje proširenje na Zapadni Balkan kao cilj dostižan u bliskoj budućnosti, prepoznaje Srbiju i Crnu Goru kao zemlje koje su najviše odmakle u ovom procesu.

Svesni smo, istakao je, da je unutar EU bilo i mišljenja da bi davanje vremenskih odrednica bilo kontraproduktivno, ali je dodao da se on sa tim predlogom ne slaže.

“Ne postoji bolja motivacija za političke lidere, administraciju i građane jedne zemlje od definisanih vremenskih okvira za okončanje jednog strateškog procesa, kome smo svi duboko posvećeni”, naveo je ministar Dačić.

Podsetio je da je bio ministar unutrašnjih poslova Srbije kada su ukinute vize građanima Srbije za putovanja u Šengensku zonu i svima je poznato u kome stepenu je taj čin bio podsticajan za nastavak procesa evropskih integracija i unutrašnjih reformi. Duboko je uveren, kazao je, da će vremenski definisana mapa puta za članstvo Srbije, sa konkretnim datumima, imati jednako pozitivan efekat na percepciju EU kod građana Srbije.

“Predstojeći Samit EU-Zapadni Balkan u Sofiji biće najznačajniji skup na najvišem nivou još od Soluna 2003. Mi bismo voleli da takvih skupova u budućnosti bude i više, i da njihovi rezultati budu ohrabrujući za Srbiju i region u celini”, smatra Dačić.

Rekao je da Vlada Srbije i MSP, na čjem je čelu, aktivno rade na ostvarivanju što višeg stepena saradnje sa EU u oblasti bezbednosti i odbrane.

“Naše učešće u EU misijama koje se nalaze na raznim žarišnim tačkama na svetu – u Somaliji, Maliju, Centralnoafričkoj Republici, uz naše respektabilno učešće u Misijama UN – odraz su naše iskrene želje da budemo prepoznati kao pouzdan i kredibilan partner EU u kriznim situacijama, koji deli odgovornost u ukupnim evropskim naporima da se obezbedi globalni i regionalni mir i stabilnost”, naveo je.

Siguran je, kaže, da će se kolege složiti da je Srbija u prethodnim godinama ostvarila visok nivo saradnje tokom kriznih situacija poput migrantske krize.

Transnacionalni karakter današnjih bezbednosnih pretnji zahteva i zajednički odgovor svih aktera i ja bih još jednom želeo da vam prenesem da na Srbiju možete najozbiljnije da računate kada je reč o borbi protiv izazova koji uključuju terorizam, krijumčarenje ljudi, hibridne pretnje i proliferaciju.

“Za Srbiju je jednostrano priznata nezavisnost Kosova i situacija u Pokrajini najveći bezbednosni izazov, koji za posledicu ima niz pretnji po bezbednost svojih građana, imajući u vidu diskriminaciju i nasilje kojem su pripadnici srpske zajednice na KiM bili izloženi od 1999. i ugroženost naše kulturne i istorijske baštine”, kazao je Dačić.

Podsetio je takođe se od više od 200.000 prognanih Srba, samo 1,9 odsto vratilo na KiM.

“Da li neko vodi računa o tome? Mi smo dijalogu o normalizaciji odnosa sa Prištinom pristupili sa uverenjem da je normalizacija odnosa najpotrebnija građanima Kosova i Metohija, ali isto tako i Albancima i Srbima generalno. U dijalog su politički lideri Srbije, kada je Briselski sporazum postignut, uložili sav svoj politički kredibilitet”, istakao je.

Nažalost, konstatovao je Dačić, najveći deo sporazuma koji je, kako je rekao, kao predsednik Vlade Srbije, zajedno sa Hašimom Tačijem i Ketrin Ešton, parafirao nije primenjen, i to ne krivicom Beograda.

“Očekujemo da se to promeni u bliskoj budućnosti, kako bi osnivanjem ZSO bila osigurana bezbednost i perspektiva srpske zajednice na Kosovu i Metohiji. Nastavićemo dijalog u dobroj veri, jer smatramo da je on nužan preduslov za stabilnost i bezbednost našeg regiona”, poručio je Dačić.

 

Izvor : RTS

Foto : Tanjug

Comments