Panel diskusija pod nazivom “Saradnja zdravstvenih ustanova, policije i socijalne službe u cilju zaštite žrtava porodičnog i rodno zasnovanog nasilja” održana je danas u Kosovskoj Mitrovici, u organizaciji Populacionog fonda Ujedinjenih nacija.
Panelistkinje dr Tatjana Milunović, spec. Socijalne medicine u Domu zdravlja Zvečan i Svetlana Mihajlović diplomirani socijalni radnik govorile su o važnosti uspostavljanja međuinstitucionalne saradnje u cilju pravovremenog reagovanja i pružanja adekvatne zaštite žrtvama porodičnog i rodno-zasnovanog nasilja.
Zaključeno je da saradnja ove tri institucije postoji i da se razvija, što rezultira jačanjem poverenja žrtava nasilja u institucije i povećanjem broja prijavljenih slučajeva.
Ono na čemu je neophodno raditi u narednom periodu je edukacijai medicinskog osoblja o važnosti prepoznavanja i prijavljivanja slučajeva nasilja.
Saradnja, kažu panelistkinje, postoji i sve je bolja, posebno od avgusta meseca kada se krenulo sa realizacijom pilot-projekta o rodno zasnovanom i porodičnom nasilju i zaštiti žrtava. U okviru tog projekta, pet lekara zvečanskog Doma zdravlja prošlo je akreditovan seminar za trenere o rodno zasnovanom nasilju, kaže dr Milunović i dodaje da su potom, ti obučeni lekari svoja iskustva i znanje preneli na kompletno osoblje Doma zdravlja..
„Ono što je najbitnije u celoj priči jeste implementiranje protokola za evidentiranje i dokumentovanje žrtava nasilja što je sada moguće učiniti u svim Domovima zdravlja. To je jako važno za žrtve jer je to na kraju jedini validni dokaz o težini i vrsti povreda i ujedno prvorazredni dokument na sudu“, kaže dr Milunović.
Ona napominje kao važan momenat, stupanje na snagu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici što se desilo sredinom ove godine, a po kome su svi lekari i zdravstveni radnici dužni da prijave nasilje i da žrtvi obezbede adekvatnu pomoć.
Dr Miilunović naglašava da sve povrede moraju biti dokumentovane, čak i onda kada se radi o emocionalnom odnosno psihičkom nasilju. Takođe, sada lekari mogu da izvrše i procenu rizika.
„Od početka pilot projekta, do danas je prijavljeno pet slučajeva nasilja u opštoj praksi i dva na pedijatriji“, kaže dr Milunović i naglašava da koliko god ta brojka bila mala, ona je ogroman napredak.
Svetlana Mihajlović kaže da je ta multisektorska saradnja presudna, da se beleži povećan broj prijavljenih slučajeva nasilja posebno roditelja nad decom za šta je zaslužna edukacija prosvetnih radova, jer se sada prosvetne ustanove pojavljuju kao neko ko signalizira ostalima da nasilje postoji.
„Centru za socijalni rad, kao i policiji, nasilje može da prijavi bilo ko, čak anonimno, dakle svako ko ima saznanje da nasilje postoji. Po saznanju o postojanju nasilja, postupak se vodi pod oznakom hitno. U roku od 24 časa se postupa na zaštiti žrtve u saradnji sa policijom koja preuzima odgovornbost za nasilnika a Centar za socijalni rad preuzima poslove na zaštiti žrtve“, kaže Mihajlović i napominje da sada imaju podršku i pomoć i lokalne samouprave i zdravstvenih institucija a sa policijom su, kaže oduvek imali dobru saradnju.
Ipak, ona napominje da taj lanac mora da funkcioniše bez preskoka odnosno da ako jedna karika zakaže, sve puca. Pa tako, ukoliko lekarski izveštaj ne podržava realno stanje žrtve, Centar za socijalni rad je nemoćan, a do toga dolazi često jer neretko žrtva odbija da se pokrene cela ta mašinerija ili pak sam lekar nema svest o tome kolika je njegova odgovornost.
One ističu da je medjuinstitucionalna povezanost daleko bolja nego ranijih godina ali apeluju na društvo u celini da nasilje prijavljuju. Što se žrtava tiče, podaci govore da se nasilje prijavljuje više ali da se nažalost i dalje, ogromna većina žrtava vraća svom nasilniku što svedoči da kao društvo nismo sazreli do tog stepena da shvatimo da niko nije dužan da trpi bilo koji oblik nasilja.
