Exit: Mensi (Angelic Upstarts) – Zlatna medalja posle četiri decenije

Četvrtog dana Exit festivala Exploziv bina bila je rezervisana za veterane britanskog panka. Razornom nastupu benda Discharge prethodili su Angelic Upstarts, bend koji je ove godine takođe slavljenički raspoložen – napunio je četrdeset godina.
Od početka svoje karijere kritikovali su politički sistem, borili se protiv nepravde u društvu, ukazivali na podrivanje temelja ljudskih vrednosti i snažno dizali glas protiv fašističkih i nacističkih ideja.
Mensi, jedan od osnivača benda i njegov frontmen, za Radio Kosovsku Mitrovicu govori o karijeri, utiscima sa snimanja prvog albuma i šta je njegova „zlatna medalja“ karijere.

Bend postoji punih četrdeset godina. Kako iz ovog ugla vidite svoju karijeru?

Bilo je tu svega. Imali smo svojih uspona i padova, dobrih i loših perioda. Još sam tu, ali neću dobiti zlatnu medalju na kraju.

Koji deo karijere smatrate najuspešnijim, najuzbudljivijim?
Ne mogu baš da kažem koji deo, ali mogu da kažem da sam najveća uzbuđenja doživeo kada sam počinjao da sviram. Ipak, danas to uzbeđenje nije ništa manje. Kada izađem na binu osećam se podjednako euforično kao na početku. Iako sam prilično star, još uvek radim, još uvek sam tu. Srećan sam.

Da li ste zadovoljni svim odlukama u svojoj karijeri?

Postoje neke pesme koje snimite, ali se kasnije kajete zbog toga, jer neke od njih ljudi ne razumeju odmah. Dosadilo mi je da objašnjavam o čemu govore pojedine pesme. Shvatam kada ljudi poruku pesme pogrešno protumače, i to mi se uopšte ne sviđa. Mislim da bih više igrao otvoreno, nego pokušavao da budem misteriozan. Sa druge strane, generalno gledano, zadovoljan sam urađenim.

Koja je vaša najdraža pesma?

To je definitivno The Murder Of “Liddle Towers”, jedna od mojih prvih napisanih pesama.

Kakve uspomene nositi sa snimanja prvog albuma?
Kada pevate o nasilju, nepravdi, nacistima, nema mnogo humora i pozitivnih emocija. Ipak, uvek sam se trudio da zadržim osmeh na licu. Uvek sam pokušavao da budem optimističan.

Šta za vas znači pank?


Za mene je pank način da izrazim svoje mišljenje. Nikada nisam želeo da budem najbolji pevač na svetu ili najslavnija osoba na svetu. Želeo sam da govorim o problemima u društvu. To što ljudi i dalje žele da čuju šta imam da kažem je veliko zadovoljstvo, čast i privilegija.


Da li mediji u Britaniji imaju sluha za bendove koji nisu mejnstrim?


Mnogo puta smo biti otpisani. Ipak, kada odeš na neki nastup gde svira neki bend koji bi mogao da se okarakteriše kao buntovan, vidiš hiljade ljudi, i to je ono što daje snagu. Imamo i mlade bendove, što je fantastično. To daje pravo na optimizam.

Najveći uticaj na vaš rad je izvršio The Clash. Kako se osećate kada neki mlađi bend izjavi da u Vašem stvralaštvu vidi taj najveći uticaj?
To celoj priči daje smisao. Da, postoji nekoliko bendova koji su to potvrdili. To je najveće priznanje koje možete dobiti.

Da li je to zlatna medalja za koju ste rekli da je nećete dobiti?

Da, to je ta zlatna medalja!

Foto: Exit

Comments