Izložba fotografija prof. dr Dragana Radovanovića „Crkve i manastiri Kosova i Metohije i Toplice kroz vekove“, otvorena je sinoć u galeriji „Akvarijus“ u Kosovskoj Mitrovici.
Radovanović je profesor na odseku za Geografiju na PMF-u prištinskog Univerziteta.
Izložba koja je predstavljena mitrovačkoj publici, a koja broji 31. fotografiju, samo je jedan deo daleko obimnije zbirke, nastale u okviru projekta Srpske akademije nauka i umetnosti „Digitalizacija kulturnih i sakralnih objekata Toplice i Kosova i Metohije“ a koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije. Ovaj projekat sproveden je na teritoriji cele Srbije. Projekat je poveren Matematičkom institutu SANU i njegovom direktoru dr Zoranu Ognjanoviću. Za laike, digitalizacija ne znači ništa.
„Ali bitna je. Svaki manastir je obrađen, najpre fotografijom. Snimljeno je na stotine i stotine fotografija. Ovo što je ovde izloženo je jedan mali deo kompletne zbirke. GPS-om su izmerene koordionate celih manastira i laserski su izmereni uglovu unutrašnjosti objekata. Cilj je da ako, nedajbože, neki manastir ili crkva pretrpe razaranje, mi možemo da ga podignemo u milimetar kakav je bio“, kaže u razgovoru za Radio Kosovku Mitrovicu prof.dr Radovanović
On napominje da je ovaj projekat značajan i za razvoj turizma jer pruža mogućnost da eventualni posetioci posredstvom interneta, virtualno u potpunosti obiđu naše kulturno-istorijske spomenike, pre nego što dođu i lično se uvere u njihovu velelepnost. Takođe, pruža mogućnost preuzimanja kompletnog GPS vodića od bilo koje tačke na zemlji, do bilo koje srpske crkve ili manastira.
Kada će celokupan posao biti završen, to je teško reči. Prof. dr Radovanović objašnjava da je obrada sirovog materijala dug i mukotrpan posao koji takođe obavlja Matematički institut, a za završetak samo jednog manastira, potrebno je tri do četiri pa i više meseci.
„Dosad su obrađena tri manastira. Završen je Kalenić i taj materijal se može naći na sajtu Matematičkog instituta. Naši kosovskometohijski i toplički još nisu došli na red“, kaže naš sagovornik.
Poenta projekta je kako prof. dr Radovanović kaže očuvanje istine o postojanju naših spomenika.
„Sve ostaje u arhivi. Neko možda može da uništi manastir, ali ne može arhivu koja je podeljena celom svetu“, kaže autor izložbe koji je sam obišao 13.000 kvadratnih kilometara Kosova i Metohije sa Toplicom i ovekovečio svaki i najskriveniji kutak srpskih monumentalnih zdanja.
Izložbu je otvorio recenzent doc. dr Božidar Zarković koji je podsetio na ktitorske podvige nemanjićske dinastije, na neke zanimljivosti vezane za manastire koji su dokumentovani na fotografijama i tako sačuvani u pamćenju sveta.
„U tom smislu, fotografije Dragana Radovanovića doprinose očuvanju, najpre naše a onda i svetske baštine“, rekao je dr Zarković.
O samoj izložbi, ali i o važnosti očuvanja srpske kulturno-istporijske zaostavštine u materijalnom, tehničkom i duhovnom smislu, govorio je arhimandrit Ilarion, iguman manastira Draganac.
On je, govoreći o čovečjoj potrebi za umetničkim izrazom, kao iskonskoj potrebi za lepotom – odnosno povezivanjem sa onim božanskim u njemu, rekao da su ovakvi događaji i mesta poput galerije „Akvarijus“, kulturni zbegovi u vreme opšteg neukusa i nekulture.
Iguman Ilarion je govorio o umetnosti kao „obdelavanju“, odnosno obrađivanju božje tvorevine, čime se čovek ugrađuje u večni život i širi svoje biće u bespočetnost i beskonašnost.
„Kada se vide Dečani ili Gračanica, ili Draganac ili Devič, svo ruglo svakodnevice, ispraznost svakodnevnog življenja, sva sujeta, licemerje, grubost, nasilje – sve gubi značenje. Oseća se jedna tanana, fina sila blagodati Duha svetoga koja pobeđuje ruglo. Lepota će spasiti svet, rekao je Dostojevski i to je jedan od hrišćanskih refrena“, ističe iguman Ilarion i napominje da lepota nije samo u kamenu koji je vajan, već pre svega u ljudima koji se sreću u ljubavi, okupljeni oko živoga Boga.
Posetioci su od Topličana ove večeri mogli da čuju i neobičnu priču o tome da nije Ras prva srpska prestonica, već Kuršumlija koja se nekad zvala Bele crkve i da to nije narodno predanje već argumentovana tvrdnja.
Pored kosovskometohijskih manastira koje odlično poznajemo, posetiocima izložbe bilo je zanimljivije da vide i čuju nešto o crkvama i manastrima slavnog topličkog kraja, među kojima se po važnosti izdvajaju manastir Svetog Mine u Štavi, manastir presvete Bogorodice u kome je zamonašena žena Stefana Nemanje – Ana i na postrigu dobila ime Anastasija, manastir Svetog Nikole i mnogi drugi.
Ovaj kulturni program obogatio je crkveni hor „Branislav Nušić“ koji je između ostalog, izveo “ Pesmu Kralju Milutinu“, po tekstu Vladike Nikolaja Velimirovića, za koju je maestro Petar Rakić napisao kompoziciju, sa blagoslovom igumana Banjske oca Danila.
Pored fotografija prof. dr Radovanovića, izloženi su i radovi polaznika Malog atelja, sa hrišćanskim motivima – crkvama i svetiteljima.
Svojim stihovima, veče je upotpunio mitrovački pesnik Novica Sovrlić.
Fotografije će biti izložene u galeriji „Akvarijus“ do 12. juna.
Radovanovićeve fotografije dosad su izlagane tri puta – dva puta u Francuskoj i jednom u Beogradu.
