Osamnaest godina od Rambujea

Međunarodna konferencija o rešavanju kosovske krize održana je 6. februara 1999. godine u zamku Rambuje kod Pariza.

Prvi krug razgovora trajao je do 23. februara i završen je bez rezultata. Drugi je počeo 15. marta, u Centru “Kleber” u Parizu da bi posle njegovog neuspeha, samo devet dana kasnije, 24. marta počelo bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) od strane NATO-a.
Vojna agresija trajala je 78 dana, posle čega je usledilo potpisivanje Kumanovskog sporazuma u junu 1999. godine i usvajanje rezolucije 1244 Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN).

Došlo je do povlačenja jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova i Metohije (KiM) i uspostavljanja privremene administracije UN.

Trinaestočlanu srpsku delegaciju u Rambujeu predvodio je tadašnji potpredsednik Vlade Ratko Marković. U delegaciji kosovskih Albanaca bili su, između ostalih, predsednik Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova, jedan od komandanata OVK, a sadašnji predsednik Kosova Hašim Tači aktuelna ministarka u kosovskoj vladi zadužena za dijalog sa Beogradom.

Srpska delegacija je u Rambujeu odbila da “direktno razgovara s teroristima”, pa se pregovaralo “šatl diplomatijom” iz različitih prostorija, pisanim porukama i preko posrednika.

Prištinska strana je potpisivanje ponuđenog sporazuma uslovljavala referendumom o samoopredeljenju, a Beograd je odbijao dolazak stranih trupa, kao i referendum o samoopredeljenju Kosova.

Obe strane su poslednjeg dana konferencije, 23. februara, međutim, uslovno prihvatile sporazum o Kosovu i Metohiji. Srpska delegacija načelno je prihvatila politički deo, odnosno široku autonomiju Kosova, ali je izričito odbacila vojni aneks sporazuma navodeći da bi primena praktično značila okupaciju i ograničenje suvereniteta SRJ.

Izvor: RTS

Comments