“Zaštita životne sredine – šansa ili pretnja za ekomski razvoj” naziv je diskusije koja je danas održana u Kosovskoj Mitrovici.
Diskusiju je organizovao Institut za teritorijalni ekonomski razvoj, kao uvod u predstavljanje projekta koji za cilj ima bolju saradnju civilnog sektora I opštinskih struktura, u cilju unapređenja zaštite životne sredine. Svoje stavove na ovu temu izneli su prof. dr Desimir Petković, direktor Odeljenja za urbanizam opštine Gračanica Dejan Jovanović I nekadašnji vlasnik preduzeća “Zeleni region” Miloš Gvozdic.
Otpad je neuništiv. Bar tako danas izgleda na Kosovu I Metohiji. Nakon prestanka rada deponije kod Balabana, otpad se godinama odlagao u Kosovskoj Mitrovici, uz reku Ibar. Bolja situacija nije bila ni u ostale tri opštine na severu Kosova.
Godine su prosle dok se nije javilo novo rešenje. Rad na regionalnoj deponiji čiju izgradnju finansira EU, počeo je pre 5 dana. Međutim, posledice dugogodišnjeg nemara su nam pred vratima.
Petković istice da je celokupno stanje na severu Kosova ravno katastrofi. Kao najveci problem on vidi svest ljudi, ali I nedovoljne kapacitete lokalnih samouprava da promene bilo sta po ovom pitanju. On dodaje da ce ovo pitanje biti I kamen spoticanja pri ulasku u EU.
“Ako nema održivog razvoja, ako se ne radi planiranje, neće biti ničega. Ima mnogo dobrih zakonskih regulative,ali se ne poštuju I to će nas koštati u budućnosti”, istakao je Petković.
Jovanović istice da je Gračanica pretezno ruralno mesto, koje veliki problem ima sa odlaganjem otpada, jer depnija ni tamo ne postoji.
“Imamo u planu da napravimo tri deponije na kojima će se odlagati bio-ragradivi otpad. U lokalnoj samoupravi ne postoji komunalno preduzeće, več se funckioniše na drugi način. Ipak, nakon tri godine, stvorilisu se uslovi za formiranje komunalnog preduzeća, pa ćemo lakše obavljati ove poslove”, kaže Jovanović.
Miloš Gvozdić u debati je učestvovao kao neko ko se dugo godina bavio otkupom pet-ambalaže koju je prodavao velikom centru u Beogradu i Mladenovu. Iako se ova zamisao čini kao povoljna prilika za zaradu, Gvozdić je prisutne uverio u suprotno. Brojni su problemi koji sa kojima se susretao: od prelaska administrativne linije, potrebnih dozvola koje su posebno pitanje za preduzetnike sa Kosova i Metohije, do cene i količine otkupa.
On je istakao da lokalna samouprava i stanovništvo nisu imali sluha za ove pokušaje unapređenja i životne sredine i ekonomije.
Sprovođenje projekta “Dijalog o javnim politikama I razvojne aktivnosti za bolju zaštitu životne sredine” trajaće dve godine.
